UMRO ZBOG UVREDE RATNOG PROFITERA: Reporteri "Novosti" u spomen-sobi Arčibalda Rajsa, na stogodišnjicu Policijske škole

Rajsa je njegov savremenik dr Edmon Lokar, jedan od najpoznatijih pisaca u policijsko-tehničkoj literaturi, sudski lekar i šef antropometrijsko-policijskog odeljenja u Lionu, nazvao "modernim Šerlokom Holmsom". Bio je osnivač Instituta za naučnu policiju u Lozani (1909) i Policijske škole u Beogradu (1921), koja ove godine obeležava stogodišnjicu.

- Kada je dr Arčibald Rajs osnovao Institut za tehničku policiju na Univerzitetu u Lozani, uživao je ogroman naučni ugled u svetu. Vrtlog života doveo ga je u Srbiju, gde je stručna i naučna znanja iz kriminalistike primenjivao na svakom koraku, najpre sprovodeći istragu neprijateljskih zločina na srpskom bojnom polju, a potom usmeravajući modernizaciju srpske policije u posleratnom periodu. Njegovom zaslugom, a formalno Uredbom Ministarstva unutrašnjih dela, 8. februara 1921. godine, osnovana je prva policijska škola u Srbiji. Ovaj datum ostao je zabeležen kao polazna tačka srpskog visokoškolskog policijskog obrazovanja - kaže prof. dr Dane Subošić, rektor Kriminalističko-policijskog univerziteta.

RAJSOVU Školu svečano je otvorio ministar unutrašnjih dela Milorad Drašković i ona je okupila profesore sa Beogradskog univerziteta i više policijske činovnike. Prvi direktor bio je upravo Rajs.

- Čuveni dr Stokis iz Liježa, Rajsovo najznačajnije delo, koje mu je donelo svetsku slavu, prvi tom "Priručnika za naučnu (tehničku) policiju", pod naslovom "Krađe i ubistva" (1911), koje se čuva u biblioteci Univerziteta, proglasio je "spomenikom podignutim policijskoj nauci" - objašnjava prof. Subošić.

U znak priznanja na Univerzitetu, u spomen-sobi čuvaju se predmeti iz njegove lične zaostavštine koju su ustupili zakonski naslednici, Nikola i Mirjana Gačić iz Gornjeg Milanovca.

IAKO je verovatno najdragoceniji originalni rukopis dela "Čujte, Srbi" i pisaća mašina na kojoj je kucan (digitalna kopija dostupna je u repozitorijumu "Jakov" KPU), posebno je zanimljiv Rajsov portret na Kalemegdanu, rad švajcarskog slikara Marsela Amigea. Nastao je za vreme slikarovog boravka u Beogradu, u leto 1929. Upravo je Amige prisustvovao Rajsovoj smrti. Švajcarac je tada radio i portret kralja Aleksandra, čija je sudbina nepoznata.

Rajs je od države dobio na Topčideru plac, na kom je sazidao kuću u moravskom stilu i nazvao je Dobro polje. Ispred nje je prolazio put od utabane zemlje, zatvoren za teretna vozila. Na pet minuta odatle bio je kaldrmisani drum, ali je bivši ministar i ratni profiter, po imenu Kapetanović, hteo da izbegne plaćanje drumarine i da njegovi špediteri prođu tik uz Dobro polje. U raspravi s Rajsom, izvređao ga je i prebacio mu da je "niko i ništa u Srbiji".

RAJSU, koji se bukvalno odrekao svetske karijere zbog Srbije, pozlilo je baš u momentu kada je kući prilazio Amige. U knjizi putopisa "Sam prema Aziji", iz 1934, slikar detaljno opisuje ovaj događaj. Kaže, Rajsu je posle uvrede udarila krv u glavu i pao je u nesvest, a Kapetanović se udostojio tek toliko da pozove njegovog poslužitelja Jova, pre nego ode. Jovo i gospođa Favra, koja je brinula o njemu, preneli su ga na terasu i stavili hladne obloge, a Amige je zatražio da mu donesu etar i odu po lekara.

"Odjednom mu se pogled razneži, a zatim postade staklast i vlažan. Crte lica počeše da mu se opuštaju. Pomislio sam da mu je bolje i obradovao se; ali bio je mrtav. Jovo je prvi shvatio, pa otrča da potraži sveću i stavi je iznad pokojnikove glave", opisuje Amige tragičan događaj.

OSIM portreta, u sobi se nalaze i Rajsova lula i srebrna muštikla, sa posvetom "Za donešenu slobodu, Odbor trgovačkih gospođa, 1918", zatim dva štapa sa njegovim inicijalima, mastionica od stakla i srebra, ručni sat na čijoj su poleđini ugravirana imena mesta u kojima je poslovno boravio, stona lampa izrađena od čaure iz Prvog svetskog rata, sa ugraviranom posvetom Generalne komande u Kragujevcu, 1915. Tu su i okrugli sto sa stolicama u stilu "alt dajč", "singer" šivaća mašina, uljana lampa, srebrna čaša sa ugraviranim Rajsovim monogramom i posvetom studenata iz 1899, zatim kriminologova bista, rad vajara Marka Brežanina iz 1929, akvarelisani crtež "Srpski ratnik" slikara Vladimira Becića, iz 1915. i uljana slika Rajsove rodne kuće, u Hehtsbergu, rad nemačkog slikara Hazemana iz 1904.

Tu su i dve fotografije: jedna Rajsova, s posvetom bračnom paru Favra, i druga, na kojoj su Lujza i Alfred Favra, Rajs, švajcarski pukovnik Fejler i Savo Mikić, u vili na Topčideru. Sve ove stvari krasile su Dobro polje.

- Rajs je ostvarivao prijateljske veze s umetnicima, poput Vladimira Becića, koji je u statusu službenog ratnog slikara i fotografa Vrhovne komande sa srpskom vojskom dočekao proboj Solunskog fronta. Becić je poklonio Rajsu akvarelisani crtež "Srpski ratnik", s posvetom na francuskom jeziku, koji će u posleratnom periodu zauzimati centralno mesto na zidu njegove vile Dobro polje - kaže istoričarka umetnosti dr Renata Samardžić, šef biblioteke na KPU.

Dodaje i da je Rajsovo poslednje pismo od 8. avgusta 1929, neposredno pre smrti, bilo upućeno slikaru Mihailu Milovanoviću, kome zahvaljuje za sliku vojvode Mišića.

"Vaš lepi portret imaće počasno mesto u mojoj seljačkoj kući. To je zbilja naš vojvoda. I zbilja atmosfera iz jeseni 1916. na Čukama, kad su naši vojnici grunuli ka Bitolju", napisao je Rajs ratnom drugu s Kajmakčalana, nekadašnjem đaku minhenske Likovne akademije. Kao ratni slikar i sam je boravio na Krfu i u Solunu.

PRE vile Dobro polje na Topčideru, Rajs je živeo u Piliju, nadomak Lozane, u vili koju su projektovale najpoznatije arhitekte tog vremena - Alfons Laverijer i Ežen Eduar Mono. Vilu Dobro polje, u Srbiji, podigao je prema projektu srpskog građevinara Lazara Lackovića. Njegov biograf Sava Đorđević opisao je enterijer pre kao minijaturu etnografskog muzeja, nego kao dom za stanovanje:

"Dobija se impresija da je to pre kućica imućnijeg seljaka i domaćina, a najmanje Rajsova - mada lični nameštaj, posteljni i sav ostali, odaje gospodstvo i kulturu. Tu ima: opanaka, seljačkih čarapa u raznim vezovima i nacionalnim šarama, karata za vino, bez koje naš seljak ni svadbu ni slavu ne proslavlja; veriga, bakračića, kudelja; naše staro vatreno oružje, noževi, čuturice, redenici, masa ispunjenih velikih i malih ptica, uspomena na njegov lov."

PREPISKA SA VOJVODOM MIŠIĆEM

RAJSOV nekadašnji dom na Topčideru danas je privatno vlasništvo i u dosta lošem stanju. Sačuvano je Rajsovo pismo vojvodi Živojinu Mišiću, iz Pariza, iz 1919. godine, u kom piše da je kao ratni slikar boravio na Krfu i u Solunu: "Sanjao sam o kakvoj maloj seljačkoj kućici nedaleko od Beograda, gde bih provodio večeri sa drugovima sa kojima sam se upoznao na Miletinoj kosi, na Rovovskoj kosi, na Mačkovom kamenu, na Čukama i drugim mestima." Dve godine kasnije dobija ovaj plac na Topčideru, gde od sopstvenog novca gradi vilu. "San mi se ostvario", zapisao je.

VILA SVETLOST

POSLE useljenja u vilu Svetlost (1905), u Piliju, nadomak Lozane, ona postaje mesto okupljanja najeminentnijih imena tog vremena u oblasti kriminalistike i kriminologije. Među njima je i Dušan Đ. Alimpić, srpski pionir kriminalistike, koji je po povratku iz Lozane (1910) inicirao osnivanje kriminalističko-tehničke laboratorije u Beogradu. Alimpićevom zaslugom Rajs je došao u Srbiju i zajedno su posle rata učestvovali u reorganizaciji srpske policije - kaže Samardžić.