RAJKO TRČI NA NEBESKOJ STAZI: Navršile se 22 godine od pogibije atletičara Gorana Raičevića na Kosmetu

Poslednje sećanje na izuzetnog atletičara, osvajača brojnih sportskih medalja, porodica čuva i u rodnim Strojincima kod Brusa, gde Raičevići dolaze svakog proleća.

U tu kuću su Gorana sa samo sedam meseci, doneli iz porodilišta u Kruševcu. I, odatle ga je porodica, nepunih 36 godina kasnije, supruga Jelena sa malim blizancima Katarinom i Nikolom, koje je probudila da se pozdrave sa tatom, ispratila na Kosmet 1999. godine, ne sluteći da će na Đurđevdan dobiti najstrašniju vest. Posebna soba skoro je mala za izlaganje svih priznanja, diploma, pehara mobilisanog vojnika, koji je stradao kao član Trećeg bataljona Prištinskog korpusa.

GORANOVA Jelena, takođe poznata atletičarka, dugogodišnji trener u AK Partizan posvedočila je za "Novosti" da se sa suprugom upoznala na atletskoj stazi. Spojila ih je ljubav prema trčanju i tako su i koračali kroz život. Zajedno. Trčali su zajedno i u martu te 1999. godine. Bio je to maraton u Nišu.

- Goran nas nikada nije napustio, uvek je sa nama - kaže Jelena Raičević. - Bio je neustrašiv, vedrog sportskog duha.

Sportsku tradiciju nastavili su i Jelena i deca, blizanci Katarina i Nikola, odlični sportisti, odlični studenti i danas, već afirmisani stručnjaci.

- Nikola je od prošle godine asistent na matičnom Mašinskom fakultetu, u nedelju je u Ćupriji na trci - priča Jelena. - Katarina je trenirala odbojku, trenutno je u Srbiji, završila je master studije ekonomskih nauka u Londonu, radi u Francuskoj. Treniram još uvek mlade generacije. Imali smo treninge u šumi, na tartan-stazi na Ušću. Epidemija je na sve uticala, ali snalazili smo se, borimo se, svi zajedno...

SA takvim borbenim duhom i osećajem odgovornosti, poznati sportista, oslobođen od vojne obaveze, umesto reprezentativnog učešća na maratonskoj trci u Grčkoj, odazvao se pozivu za mobilizaciju i - odlazi na Kosmet, da brani otadžbinu..

Njegovi saborci iz izvidnice posvedočili su svojevremeno da ih je u Kačikolu dočekala zaseda OVK. Srpske vojnike prvi su gađali zoljom, a potom su i pripucali.

Jedan od metaka, kroz ciradu kamiona ubio je Gorana. Odličnog đaka Osnovne škole "Moše Pijade" u Razbojni i Gimnazije u Brusu, diplomca agroekonomije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, talentovanog sportiste i čoveka čistog srca, koga su svi koji ga vole zvali Rajko. A takvih je, i 22 godine nakon njegovog stradanja - mnogo, jer ime Gorana Raičevića živo je još uvek, a on, sigurno i danas trči nekom nebeskom stazom.

TROFEJI

MEĐU najvećim uspesima Gorana Raičevića je trostruko osvajanje Balkanskog kros takmičenja, uz jedno treće mesto. Atletikom je počeo da se bavi 1975. godine, kao učenik petog razreda OŠ "Moša Pijade" iz Razbojne, kad je i debitovao na krosu "Politike", takmičenju u čijoj će istoriji zauvek biti upisan zlatnim slovima kao šestostruki prvak. Pet puta pobedio je na Belom krosu, dva puta na krosu RTS. Nepobediv na uličnim trkama u Jugoslaviji od 1989. do 1992. godine, osvajao je medalje na mnogim maratonskim trkama.

Bio je višestruki prvak Jugoslavije na 5.000 i 10.000 metara. Trčao je za AK Crvena zvezda (1984-1985), AK Partizan (1989-1999), AK Brus (1995-1996), AK Soko Vrbas (1997-1999). Od 1988. do 1999. bio je stalni čan atletske reprezentacije Jugoslavije. Poslednji nastup za kros reprezentaciju imao je na Balkanskom krosu u Aranđelovcu mesec i po pre pogibije.