PODRŠKA ZA NASILNIKE, UMESTO ZA ŽRTVE: Udruženja nezadovoljna finalnom verzijom Zakona o rodnoj ravnopravnosti
PREDLOGOM Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je Vlada podnela Skupštini 26. aprila, predviđeno je da specijalizovane usluge za nasilnike, odnosno psihoterapije, budu finansirane iz republičkog budžeta, dok bi usluge za žrtve nasilja, poput sigurnih kuća i kriznih centara za žrtve seksualnog nasilja bile plaćane iz budžeta lokalnih samouprava.
Foto Ilustracija Deposhitphoto
Problem je, međutim, taj što najmanje trećina opština nema novca za ovakve usluge, i žene iz njihovog kraja ne mogu da budu sklonjene u sigurnu kuću, objašnjava za „Novosti“ Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
- Iako podržava usvajanje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, Autonomni ženski centar je veoma razočaran odlukom Vlade da privileguje finansiranje specijalizovane usluge za lica koja su izvršila nasilje, stavljajući tako u neravnopravan položaj finansiranje Sigurne kuće i Kriznih centara za žrtve seksualnog nasilja – poručuju u AŽC.
Dodaju i da je ovakva odluka Vlade suprotna ratifikovanoj Konvenciji Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, tzv. Istanbulskom konvencijom. Ona izričito zahteva da „bezbednost, prava i podrška za žrtve nasilja treba da budu od primarnog značaja“.
- Iako predlog Zakona u članu 56 sadrži identičnu odredbu kao i Konvencija, ta odredba je obesmišljena činjenicom omogućavanja privilegovanog načina finansiranja sprecijalizovane usluge za učinioce nasilja u odnosu na specijalizovane usluge za žrtve – kažu u AŽC, i dodaju da ne mogu da ustanove kako je došlo do izmene ovog člana u odnosu na nacrt Zakona o rodnoj ravnopravnosti za koji je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog sprovelo javnu raspravu.
Takođe dodaju da je specijalizovana usluga za učinioce nasilja veoma skupa i bez garancije za pozitivan ishod i bezbednost žrtava.
- U svetu specijalizovane usluge plaćaju sami učinioci, jer tako pokazuju stvarnu nameru da promene ponašanje i preuzmu odgovornost. U nekim kantonima u Švajcarskoj, učinioci nasilja snose ne samo trošak svog psihoterapeutskog tretmana, već i trošak boravka žene i dece u Sigurnoj kući u situaciji kada su oni ostali da žive u zajedničkoj kući – dodaju u AŽC.
Macanović još primećuje da veliki broj evropskih zemalja ima krizne centre za žrtve seksualnog nasilja. Kod nas je postojao pilot projekat u Vojvodini, koji se ugasio pre nešto više od dve godine, kada je prestalo projektno finansiranje iz inostranstva. Pokrajina nikada nije preuzela ovaj trošak.