TRAG „ZUBA VREMENA“? Oštećen spomenik Aleksi Šantiću u Mostaru

Na mostarskom pravoslavnom groblju gde počiva znameniti pesnik od 1924. godine koji je podario, za sva vremena, pesme poput „O klasje moje“, „Bog se smilovao“. „Duša“, „Emina“, „Ostajte ovde“, „Gledao sam“, „Ljubim li te“, „Molitv amale Zorice“, „Na grobu mile sestre“, „Na mjesečini“, „Nemilosnom bogatašu“, „Moja otadžbina“ i „Mi znamo sudbu“, vlada neka svečana tišina i mir. Taze humke su prava retkost. Grobovi i nadgrobni smpomenici stari su i više od tri veka. Šantićev spomenik je na počasnom mestu kao što je i red. Sahranjen je baš u vreme kad se znalo za red, poštovanje i uvažavanje tako znamenitih ludi i stvaralaca. I, ne samo među Srbima.

-Poštovali su ga, voleli su ga, uvažavali, divili su mu se i radovali mu se svi Mostarci, bez obzira na veru i naciju -kaže Dušan Tomić, advokat, rodom iz Međaša, kod Bijeljine, koji je došao da se pokloni senima slavnog mostarskog Alekse Šantića. -Nema ko nije uživao ranije i ko danas ne uživa u Šantićevoj divnoj poeziji, koja je puna ljubavi od one prema voljenoj ili voljenom, bližnjim svojima, prema prijateljima, otadžbini, svim ljudima. Bio je iznad svega čovekoljubac. Imao je „veliko srce“, ljubav za sve ljude sa kojima je često delio muke i nevolje, posvećeno kao da su njegove.

Danas, kaže Tomić, „potrebni su nam baš takvi ljudi koji su stvarali najdivnije mostove među ljudima“. Naš sagovornik podseća da je hrvatski i jugoslovesnki književnik Mirolsav Krleža bio oduševljen Šantićem sa kojim ga je, u Mostaru, već ostarelim upoznao Dragiša Vasić. Obožavali su ga najveći pisci, umetnici i drugi stvaraoci svih vera i nacija i bio je, jednostvano „njihov Šantić“.

-Obradovali smo se kad smo videli šarena jaja na Aleksinom grobu, obradovani što ga se neko setio -kaže Jovo Karan, Hercegovac koji živi u Bijeljini. -Došli smo na njegov grob da mu se, još jednom, zahvalimo što je, uz Jovana Dučića i druge, dao najviše što se moglo dati, iz Hercegovine, ne samo za svoj rod. Njegovo stvaralaštvo, uz svu lepotu, širinu i dubinu duhovne raskoši, nosi silne poruke i pouke.

I zato, kažu naši sagovornici, „hitno treba da se poprave oštećenja na Šantićevoj „večnoj kući“. Veruju da su rezultat „zuba vremena“, „ne ne daj Bože vandala“.

-Javmo pozivamo zvaničnike u Mostaru da to učine, a, ako ne budu hteli, sa prijateljima ćemo tražiti sagčasnost od njih da mi platimo da se to popravi kako dolikuje i davno i danas najčuvenijem Mostarcu -kažu Tomić i Karan.