U KOJU RUKU TREBA PRIMITI VAKCINU? Lekari kažu da se jedna više preporučuje - evo i zašto

Ovakva reakcija nije jedinstvena za vakcinu protiv virusa korona. Ipak, javljaju se brojna pitanja: zbog čega neke doze izazivaju jak bol, zašto neki ljudi osećaju jači bol nego drugi, a neki ne osećaju bol uopšte.

Stručnjaci ističu da su bol u ruci, pa čak i iritacija, normalni i očekivani odgovori organizma na stranu supstancu koja pokušava da oponaša patogen bez izazivanja bolesti. Imajući u vidu složenost i specifičnosti svakog imunog sistema, izostanak bola i lokalne reakcije je takođe normalna pojava. U oba slučaja će naš organizam razviti zaštitni imunitet.

Dosta vakcina izaziva jak bol oko mesta uboda, a razlog za to krije se u ćelijama koje prezentuju antigene. One su pritajene u našim mišićima, koži i drugim tkivima. Kada detektuju strano telo u organizmu, pokreću lančanu reakciju koja na kraju stvara antitela i dugotrajnu zaštitu od specifičnih patogena. Taj proces se naziva stečeni imunitet i proces njegovog stvaranja može trajati do dve nedelje.

Nasuprot tome, nekoliko minuta ili čak sekundi nakon vakcinacije ili detektovanja virusa, ćelije koje prezentuju antigene takođe šalju određene "signale" upozorenja ćelijama imunog sistema. Ova brza reakcija naziva se urođeni imunitet. Tada veliki broj ćelija imunog sistema započinje stvaranje proteina kao što su citokini, hemokini i prostaglandini, koji angažuju nove ćelije i izazivaju različite efekte u telu.

Citokini šire krvne sudove kako bi povećali protok krvi, što izaziva oticanje i crvenilo. Takođe mogu i nadražiti nerve što uzrokuje bol. Citokini i hemokini dovode i do upalnih procesa čije posledice mogu biti groznica, glavobolja, bolovi u telu ili iritacije. Sve ove reakcije su odgovor našeg urođenog imuniteta.

Još jedan razlog zbog kog neke vakcine izazivaju jače reakcije krije se u njihovom sastavu. Na primer, vakcina protiv malih boginja, zauški i rubeole (MMR vakcina), pravi se od živih, oslabljenih, formi virusa koji namerno izazivaju blagu reakciju i podstiču odgovor urođenog imuniteta. Druge vakcine, kao što su one one protiv gripa, sadrže ubijene viruse. Neke čak sadrže i pomoćna sredstva čiji je cilj da podstaknu jači imunološki odgovor organizma.

U trenutku ubrizgavanja vakcine, brzi ubod izaziva slab bol i osećaj blagog peckanja. Međutim, intenzitet bola koji se javlja kasnije, značajno varira u zavisnosti od vrste vakcine, ali i od starosne grupe.

A ako se dvoumite u koju ruku da primite vakcinu, evo šta kažu lekari.

Mnoge zanima u koju ruku bi trebali da prime vakcinu, a dr Radmilo Petrović je rekao da to nije važno, ali da je pravilo da se za sledeću dozu promeni ruka.

- To što neki preporučuju da se vakcina primi u manje aktivnu ruku može da se objasni samo time da bude lakše u slučaju lokalnih reakcija na vakcinu kao što su bol na mestu uboda, crvenilo ili otok - objašnjava dr Petrović.

Oni ističu da se vakcina i revakcina mogu dati u različite ruke, a zapravo je svejedno koju odaberete. Blaga preporuka, u slučaju da se jave ove neprijatne pojave poput bola u osipa, jeste da odaberete ruku koja je dominantna, ondosno ona koju više koristite. Neki stručnjaci ističu da ukoliko odaberete ruku kojom se više služite, koja je "aktivnija" skratićete trajanje simptoma i ublažiti osećaj boli.