„PACIJENTI NE MORAJU DA TRPE, TREBA IM TERAPIJA“: Na Svetski dan borbe protiv astme stručnjaci razbijaju zablude
OD asteme u Srbiji, prema procenama stručnjaka povodom 5. maja Svetskog dana borbe protiv ovog oboljenja, boluje oko 220.000 odraslih osoba, od kojih 2.000 ima teški oblik ove bolesti koju karakterišu epizode otežanog disanja, kratak dah i stezanja u grudima, kao i kašalj koji je najčešće suv.
Teška astma predstavlja mnogo kompleksniju bolest, sa više okidača za zapaljenje disajnih puteva.
Pristup ovoj bolesti je često pogrešan, i zapravo više decenija vlada zabluda da pacijenti jednostavno moraju da se "nose" kako znaju i umeju sa svojom astmom, odnosno da moraju da trpe bolest. Zato naši istaknuti stručnjaci, zajedno sa Udruženjem pacijenata "Pobedimo astmu i alergije" koriste Svetski dan borbe protiv astme, kako bi podigli svest o ovoj temi i razbili sve predrasude koje postoje.
- U osnovi astme je zapaljenje disajnih puteva (inflamacija), a decenijama se lečenje astme započinjalo korišćenje povremenom primenom kratkodelujućih pumpica za brzo olakšanje simptoma, i to prema prema potrebi (samo kada se oseti tegoba)- kaže profesor dr Branislava Milenković, pulmolog UKC Srbije.- Stav da se na taj način astma drži pod kontrolom predstavlja veliku zabludu jer je medikamentno lečenje ovih bolesnika veoma napredovalo poslednjih godina. Nedoumice u lečenju se javljaju i kod bolesnika sa teškom astmom jer se često u tim slučajevima propisuje dugoročna terapija kortikosteroidima u tabletama ili injekcijama, a sa mišljenjem da će se tako postići efikasna kontrola astme i to bez ikakvih neželjenih efekata. Međutim, novi pristupi u lečenju pacijenata sa teškom astmom trebalo bi da sprečavaju prekomernu upotrebu sistemskih kortikosteroida jer ta medalja ima dve strane.
Prekomerno korišćenje ovih lekova, upozorava prof. Milenković, može imati veoma štetan uticaja na zdravlje i izazvati više poremećaja i bolesti, uključujući osteoporozu, depresiju, gojaznost, dijabetes tip 2, otoke...
- Trebalo bi da se svuda usvoje savremeni pristupi u lečenju bolesnika sa astmom, da se usklade sa najnovijim naučnim preporukama, ali i da se pacijentima osigura dostupnost terapiji "iskrojenoj" za svakog bolesnika posebno, kao i da se sprovede u pravo vreme - ističe prof. Milenkovć.
Smatra se da globalno oko 150 miliona ljudi ima neadekvatno kontrolisanu astmu, ne uzima redovno propisanu terapiju i živi u riziku od napada astme koji bi mogao završiti čak i bolničkim lečenjem, a moglo bi se sprečiti.
Svi pacijenti sa astmom su u riziku od teških pogoršanja, bez obzira na težinu bolesti ili nivo kontrole astme. Kada je astma dobro kontrolisana, njen uticaj na svakodnevni život se može svesti na minimum.
TEŽE STIŽU DO PULMOLOGA
Ivana Vračar, predstavnica Udruženja pacijenata "Pobedimo astmu i alergije", iz ličnog iskustva govori da sa astmom može da se vodi normalan i kvalitetan život:
- Iako smo svi sa astmom u riziku od pogoršanja, naše lečenje treba da nam umanji i omogući efikasno kontrolisanje bolesti, kako ne bismo imali ograničenja u svakodnevnom životu- priča Ivana.- Naše udruženje se priključilo globalnoj kampanji "Asthma Zero" čiji je osnovni cilj nulta tolerancija na napade astme. Već godinu dana, pulmolozi su manje dostupni za bilo kakve kontrole pacijenata obolele od astme, što je dovelo do brojnih problema vezano za disanje i plućnu funkciju obolelih. S tim u vezi, mi smo u okviru kampanje pokrenuli akciju "Kec na deset" i omogućili da pacijenti i u jeku pandemije putem zoom aplikacije dobiju savet od pulmologa.