OD ZAGAĐENE VODE NAPRAVE - ČISTU! "Novosti" u Kruševcu, u najmodernijoj fabrici za prečišćavanje otpadnih voda u Evropi

Na 5,1 hektar izgrađen je 41 objekat, čiji su temelji položeni u jesen 2017. godine. Danas, kompleks najsavremenijeg postrojenja ne samo da prerađuje više od 21.000 kubika vode, što je dnevni prosek po suvom vremenu, već se dešavalo da "isfiltrira" i oko 45.000 kubika sirove vode, i jedinstvenim postupcima solarnog sušenja dobije oko 400 kubika osušenog mulja, koji se spaljivanjem može transformisati u toplotnu energiju, a već se koristi za proizvodnju električne energije.

Upravo je solarno sušenje mulja samo jedna od brojnih karakteristika kruševačkog postrojenja, koju nema nijedno drugo u Srbiji. Iako je kompletan rad strogo automatizovan, znanje stručnjaka i veština uposlenih radnika su neophodni. Mašinu, ipak, mora da kontroliše čovek. Tehnolog Dragana Grandić Aleksić iz Službe za procesno upravljanje objašnjava nam i kako.

- Otpadne vode nam stižu iz tri kolektora, koje su u principu komunalne, ali ima i industrijskih, koje opterećuju biohemijske procese u postrojenju. Fabrika ima tri linije (faze): linije vode, mulja i biogasa. Kroz faze, mi obavljamo mehaničko-biološko-hemijski tretman: prvo se putem grubih i finih rešetaka, zatim peskolova i mastolova i finalnih taložnika radi separacija otpadne vode i otpadnog mulja. Otpadna voda ide na dalje prečišćavanje u bazene sa aktivnim muljem. Tu nam pomažu i mikroorganizmi.

Smanjuju se organska opterećenja, koncentracije azota i fosfora i naš "proizvod" nakon finalne dezinfekcije ispušta u reku.

Tretman obrade mulja posebna je priča, jer nakon ugušćavanja i zbrinjavanja, podrazumeva anaerobnu digestiju: mulj u digestoru "vri" 21 dan na temperaturi od 40 stepeni. Tako se oslobađa biogas, koji se dalje skladišti u rezervoar i putem gasnog generatora (jedan od svega dva u Srbiji) pretvara u električnu i toplotnu energiju. Solarno sušenje se obavlja u velikom staklenom objektu (na slici), poput staklene bašte, sa pet odvojenih ploča veličine 90 sa 12 metara: mašine tu okreću i suše mulj kako bi izgubio što više vlage.

- Zadati parametri po projektu su bili da nakon tretiranja od mulja dobijamo od 60 do 70 odsto suve materije, a mi uspevamo da u letnjim mesecima pri visokim temperaturama proizvedemo i do 95 odsto, čime smo prevazišli i sopstvena očekivanja - naglašava sagovornica "Novosti".

- Tako osušen mulj ima svojstva lignita, koja se mogu koristiti kao energent nakon spaljivanja. Proizvodnja biogasa odvija se u trećoj liniji. Odatle je stvorena mogućnost dobijanja toplotne i električne energije.

Kruševačko postrojenje potrošač je oko 570 kilovata po satu električne energije. Putem gasnog generatora maksimalno može proizvesti oko 370 kilovata na sat, u proseku - 300.

Računica je jasna: od 50 do 55 odsto sopstvenih potreba za strujom fabrika proizvodi sama.

A osušeni mulj bi uskoro trebalo da bude transportovan u cementare u Popovcu i Beočinu, kako bi ga dalje i oni koristili nakon spaljivanja.

Mogućnosti koje ima ova "pametna" fabrika su izuzetne. Jedini u Srbiji imaju i uređaj RTC (real time control), koji u svakom trenutku daje podatke o pe-ha vrednosti vode u bazenima, visinu temperature, koncentraciju amonijaka, nitrata i ortofosfata. Draganin kolega tehnolog Mladen Nikolić napominje da uz pomoć specijalnog SKADA "Simens sistema", operater u fabrici sa svog računara ili čak mobilnog telefona može da kontroliše ceo proces!

- Ukoliko dođe do bilo kakvog zastoja, SKADA operateri preduzimaju određene mere po protokolu, a ukoliko ne uspeju, obaveštavaju procesne inženjere, službu održavanja koji dalje preduzimaju korake - objašnjava za "Novosti", Mladen Nikolić, mlad tehnolog postrojenja.

- I da, jedini imamo poseban biofilter za uklanjanje neprijatnih mirisa: uz pomoć kore drveta ti mirisi se odmah neutrališu na ulasku otpadnih voda u naše postrojenje.

U laboratoriji postrojenja samo se sa linije vode dnevno uzima u obzir čak 55 fizičko-hemijskih parematara, sa liniji mulja - 86, dok je u planu i velika investicija - kupovina gasnog analizatora. Otkako je fabrika proradila u punom kapacitetu, sve analize nadležnog Zavoda za javno zdravlje Kruševac pokazuju da proces efikasnosti prečišćavanja otpadnih voda u skoro svim parametrima prelazi 95 odsto!

- Projekat "Postrojenje za prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda" najveća je i najznačajnija kapitalna investicija u Rasinskom okrugu, koja je podrazumevala gradnju 63 kilometra kolektorske i kanalizacione mreže i izgradnju samog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda - napominje za "Novosti", Vladimir Milosavljević, direktor JKP "Vodovod - Kruševac".

- Ukupna vrednost celog projekta bila je 23,8 miliona evra, finansiran je novčanim sredstvima KFV Nemačke razvojne banke sa rokom otplate od 12 godina, gde od ukupnog iznosa kredita 95 odsto sredstava otplaćuje Vlada Republike Srbije, a pet odsto - naš vodovod. Postali smo regionalni lideri za praćenje inovativnih rešenja u procesu rada snabdevanja vodom za piće i odvođenjem i prečišćavanjem otpadnih voda. Ulaganjima u očuvanje prirodnih resursa i smanjenje lošeg uticaja na zdravlje ljudi, Kruševac se svrstao u red ekoloških gradova Evrope.