OD ŠLJIVE I DUDA PRAVI UBOJITO ORUŽJE: Vojislav iz Kruševca je jedinstveni hobi pretvorio u ozbiljan posao (FOTO)
SVE je krenulo kao hobi, a onda je interesovanje naručilaca motivisalo Vojislava Đorđevića (38)iz Kruševca da krene sa sve ozbiljnijom proizvodnjom autentičnih lukova i strela i to iz jednog komada drveta.
Foto: S. Babović
Reč je o engleskom dugom luku i luku američkih Indijanaca. Neobično oružje izrađuje od raznovrsnih vrsta drveta, bresta, duda, šljive, jasena, graba, udući da je idelna tisovina redak materijal.
- Prvi luk sam napravio kao dečak, imao je domet nekih 40 metara,što je mislim,bio pravi rezultat za tinejdžerske godine-priča za “Novosti” kruševački lukar Vojislav Đorđević.-Pre četiri godine sam krenuo da čitam stručnu literaturu,sve je uglavnom na engleskom jeziku, a osnove zanata izučio sam iz četvorotomne “Biblije tradicionalnog lukarstva”.Odgledao sam sate i sate tutorijala na “Jutjubu” i tako,bez ikakvog prethodnog iskustva u drvodeljstvu rešio da se okušam.
Ne samo da Voja, kako ga zovu prijatelji, nije imao iskustva sa obradom drveta, već je i taj zanat daleko od njegove struke - elektrotehničar energetike. Planira da u budućnosti krene sa izradom i mongolskih i turskih kompozitnih lukova koji se sastoje iz više slojeva različitog materijala. Preteče engleskih i američkih lukova koje danas stvara u svojoj radionici bili su vrlo ubojiti.
- Sam postupak izrade je vrlo spor, jer samo kada se nađe drvo i obradi do smanjenih dimenzija potrebno je oko mesec do mesec i po dana kako bi se drvo osušilo na sobnoj temperaturi - objašnjava Đorđević.
SIN PRVO NAUČIO DA KAŽE “LUK”
JEDNA od prvi reči koje je naučio Vojin sin,Vasa star svega 17 meseci je “luk”. Iako je još uvek mali da pomaže u radionici,lepo razume šta njegov tata radi. Voja u svom lukarskom zanatu ima podršku i supruge Svetlane i ćerke Bojane, koja pohađa sedmi razred.
- Kada je drvo “spremno”, sledi u proseku 30 sati rada.Koristim ručne alate “kosicu” (nož sa dve bočne ručice) za skidanje kore drveta,manje “rende” za eliminisanje tankih slojeva drveta.Sledi detaljno oblikovanje nožićima, šmirglom,pa merenje snage,savitljivosti,naparivanje drveta,finanlne korekcije i premazivanjem lanenim uljem radi zaštite.
Sve vreme izrade, Voja prati pravac vlakna drveta,vodeći računa da nemaju čvorove. Snaga luka zavisi od želje i realnih mogućnosti naručioca da se uopšte bavi streličarstvom.
- Engleski ratni lukovi su imali snagu natega od 80 do 120 funti,mogli su i da na razdaljini od 300 metara probiju viteški oklop-predočava nam Đorđević.
- Dešavalo se tako da oko 12.000 engleskih vojnika trijumfujuje nad 40.000 Francuza,upravo zahvaljujući tom oružju. Ja prozvodim lukove do 30 “libri”, sa 16 kilograma nategom u proseku. Brzina kretanja strele je od 40 do 50 metara u sekundi, što se skoro ne može ispratiti okom.
Iako su moderni lukovi od savremenih materijala lepši, u funkcionalnom smislu -oni originalni starinski, jednako su moćni.A kako svuda u svetu raste interesovanje za srednjevekovno viteško doba,tako je i lutkarstvo u ekspanziji,iako su poznati svetski lutkari 80-ih godina prošlog veka procenjivali da će taj zanat zamreti početkom 21.veka.
Vojislav Đorđević planira da nekoliko lukova pokloni i Streličarskom klubu “Carska strela” u Kruševcu. Želja mu je promoviše lukarstvo. Za sada je jedan od retkih u centralnoj Srbiji koji se uopšte bavi ovim zanatom, ali to nije i jedina neobičnost kod ovog Kruševljanina. Iako radi u kladionici već 13 godina,Vojislav svira klavijature,ima bogatu biblioteku,redovno čita svetsku beletristiku,skuplja stripove, filmofil je,voli prirodu,rekreativno se bavi košarkom.