NEKI SRBI MORAJU DA PREĐU 100 KM DO LEKARA: Princeza Danica i princ Filip Karađorđević, posetili južnu srpsku pokrajinu

Da se oseti koliko je tu protkano drame i ljubavi u isti mah. Čovek je tamo obuzet emocijama. Ushićenje je još veće, kada se zna koliki značaj ono ima za srpsko duhovno i nacionalno biće. Teško je sve to rečima opisati. Ništa ne vredi dok se ne oseti uživo, dok se ne vide ikone i bude u središtu srednjovekovne kulture, identiteta i korena srpskog naroda. Sve to ostavlja veliki trag na posmatrača. Spaljeni i srušeni manastiri duboko povređuju, zabole, zadiru u bolne delove naše kolektivne prošlosti koju svi nosimo u genima.

To, u dahu, za "Novosti", prenose princ Filip (39) i princeza Danica (34) Karađorđević, koji su pre nekoliko dana, neposredno pred Vaskrs, obišli svetinje prizrenskog i orahovačkog kraja. Mladi prinčevski par prisustvovao je i liturgijama u manastiru Svetih arhangela, zadužbini cara Dušana, i u Crkvi Bogorodice Ljeviške, obišli su prizrensku Bogosloviju svetih Kirila i Metodija, posetili Veliku Hoču, Orahovac i manastir Svetih Kozme i Damjana u Zočištu. Dočekani su oglašavanjem zvona Sabornog hrama Svetog Đorđa u Prizrenu, koji su dar Filipovog čukundede kralja Petra Prvog. Ova crkva je, kao i mnoge druge, bila potpuno uništena 1999, a sada je obnovljena.

- Najviše smo ostali u Prizrenu. U nedavno obnovljenoj Bogosloviji smo se upoznali s uslovima u kojima funkcioniše jedna od najznačajnijih obrazovnih ustanova SPC, koja će u maju da obeleži 150 godina postojanja. Ima dosta đaka, koji sad nisu tu zbog zdravstvene situacije. Dočekao nas je jeromonah Isidor, zamenik rektora Bogoslovije. Mirno je, na sreću. Imali smo i prijatnu šetnju Prizrenom - ističe princeza Danica.

Karađorđevići su se poklonili i žrtvama otetih i ubijenih u Orahovcu od 1998. do 2000. na spomeniku podignutom u sećanje na njih. Okupili su se u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice, a dočekao ih je veliki broj dece.

- Odrastaju u veoma teškim uslovima - naglašava naša sagovornica. - Njihov život predstavlja stalno podsećanje na istoriju i žrtve koje su podnete. Taj mali broj ljudi koji su ostali čuvaju ono što je najvažnije u našem kolektivnom identitetu. Vrlo hrabro i stoički to iznose na svojim plećima. Njima je podrška najvažnija.

Princu Filipu odlazak je bio značajan da bi još bliže spoznao svoje poreklo. Bio je, već, na Kosovu, 2010. na intronisanju počivšeg patrijarha Irineja.

- Kosovo je magično mesto. Manastiri i crkve koje smo posetili su duhovno i kulturno biće srpskog nasleđa. Oni su ujedno i svetsko bogatstvo. Zbog tih manastira i crkava na Kosovu, svih tih kulturnih spomenika koji svedoče o vekovnoj prisutnosti Srba, Kosovo će uvek biti srce Srbije - kaže princ Filip.

Neki manastiri su obnovljeni, drugi još vidaju rane, a strani vojnici ih čuvaju od novih napada i oštećenja.

- Bogorodica Ljeviška, vršnjakinja pariske katedrale Notr Dam, jedan od najlepših i najvrednijih srednjovekovnih spomenika SPC, pod zaštitom Uneska, ograđena je žicama.

Bila je uništena i spaljena, sad je relativno očišćena, ali nema ni struje, ni grejanja. Neke ikone su restaurirane, a jedan deo crkve je obnovljen - prenosi Danica.
Posetom Pećkoj patrijašiji završili su boravak na KiM.

- Bilo je puno osvajača, ali je sačuvano sećanje na najslavnije i teške trenutke srpske istorije u vekovnom sedištu srpskih patrijarha, gde se više od sedam vekova čuva bogata umetnička i crkvena baština - ističe srpska princeza.

Odlaskom na Kosovo i Metohiju želeli su, kažu, da pruže podršku srpskoj zajednici, da se upoznaju s narodom i da time podstaknu i druge da odu i posete ih. Oduševila ih je i priroda, prizori Metohije, Šar-planina. Svugde gde su se pojavili, ističu, fantastično su ih primili. Išli su bez pratnje i protokola, jer su hteli neposredan kontakt s domaćinima.

- Ljudi žive teško, ali su veoma topli i gostoprimljivi. Bili smo u njihovim kućama, nudili su nam kafu, razgovarali smo o svakodnevnom životu. Posetili smo nekoliko enklava. O situaciji Srba na Kosovu treba stalno da se svedoči. Neki od tih ljudi moraju da pređu više od sto kilometara do prvog srpskog lekara u Gračanici. Nedostaju im vrtići, škole. Moramo da im pružimo neophodnu podršku. Jedva čekam da se vratimo ponovo - poručuje princ Filip.

Prinčevski par živi u Beogradu, gde su se, prošle godine, preselili iz Londona. Kovid je tu odluku samo ubrzao.

- Obožavam odlazak na Kalenić pijacu! Volim da kuvam i tu nabavljam domaće sezonsko voće i povrće, upoznajem običaje, vežbam jezik. Osećam se dobro među svojim narodom. Najviše volim kad me zovu samo Filip. Beograd ima izuzetnu energiju - veli Filip.
Njegova supruga Danica dodaje da su se vratili na neodređeno:

- Važno nam je da naš sin Stefan, kome su sada tri godine, raste na temeljima pripadnosti svom narodu, da nauči istoriju, spozna srpsku umetnost, tradiciju, kulturu. Da svoju ulogu kasnije tako nosi kroz život. Kada prođemo pored spomenika Karađorđu, zna da je to njegov daleki predak. Neverovatan je to osećaj - kaže princ Filip.

Žive u stanu na Vračaru, nedaleko od Hrama Svetog Save.

- Stefan ide u isti vrtić u koji sam i ja išla! Viđa drugare, u onoj meri koliko dete može da ima slobodu u vremenu pandemije. Trudimo se da mu objasnimo trenutnu situaciju - kaže ponosna mama.

- Stefan ima smišljen boravak u čarobnoj oazi umetničkog ateljea mog oca Milana Cileta Marinkovića. Ovakvi prostori su deci večiti izvor inspiracije, bude radoznalost i maštu, kao što su i meni kada sam bila dete.

Filip, video-vezom, radi za međunarodnu finansijsku kompaniju sa sedištem u Engleskoj, dok Danica, koja je po zanimanju grafički dizajner, kao multimedijalna umetnica, priprema novi projekat s kolažima koji će predstavljati Srbiju. Biće, kaže, pun boja s narodnih nošnji i predivnih predela koje naša zemlja ima.