PONOSNI SMO NA DEDU I SRPSKO POREKLO: Potomci čuvenog naučnika Milutina Milankovića iz Melburna za "Novosti"

Ovo su tek dva i po reda jednog od pisama u kojima je o svojim počecima u rodnom Dalju kraj Dunava, a docnije i naučnim postignućima u Beču, Pešti i u Srbiji, Milutin Milanković pisao iz Beograda svom sinu jedincu Vasiliju i njegovoj porodici u Australiji.

Ova pisma i danas su u Melburnu, u porodičnoj arhivi Vaskove dece Nikole, menadžera građevinskog preduzeća, i Marine, menadžerke u pozorištu, dok se pisma koja je njihov otac slao Milutinu čuvaju u Beogradu. Silom daljine, raspolućena prepiska, 63 godine posle smrti naučnika, biće objedinjena u Muzeju "Milutin Milanković", koji će svečano krajem novembra biti otvoren u Beogradu.

Muzej sa nekoliko hiljada dokumenata i ličnih predmeta matematičara, geofizičara, astronoma i darovitog pisca Milutina Milankovića (Dalj, 1879 - Beograd, 1958) koji je kompletan svoj legat zaveštao Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, biće i konačna potvrda da smo kao nacija najzad postali svesni značaja genijalnog sunarodnika. Pre nas njegovu vrednost spoznala je svetska nauka uvrstavši ga među najveće naučnike 20. veka. Njegova teorija omogućila je predviđanje klimatskih uslova na planeti. Njegovo ime nose krateri na Marsu i Mesecu, a Evropska unija iz oblasti geonauke ustanovila je medalju sa njegovim imenom. Milanković je i prvi Srbin doktor tehničkih nauka.

Vest da će Milanković u Srbiji u kojoj je proveo 50 godina najzad dobiti svoju muzejsku kuću, odjeknula je do Melburna, do doma naučnikove unuke Marine, njenog brata Nikole i njegove tri kćerke. Mešaju se radost i žal što ovaj srećan trenutak nije doživeo Vasko. Upokojio se 2003. godine. Uoči svoje smrti, on je umetnički portret svog oca, rad Paje Jovanovića, vratio iz Australije u Beograd i poklonio ga SANU.

Kad god da se dogodi putovanje Milutinovih i Vaskovih potomaka u Beograd, neće biti prvo jer Marina, Nikola, njegova supruga i kćerke, ponosni su na svoje srpsko poreklo i već su u dva navrata posetili našu zemlju.

- Načinićemo odabir predmeta koje ćemo dati muzeju u Beogradu. Nažalost, zbog pandemije nije nam dozvoljeno da putujemo. Neki predmeti iz dedine zaostavštine su krhki pa bismo želeli lično da ih isporučimo prvom prilikom kada budemo ponovo dolazili u Srbiji - napisao je Nikola Slavku Maksimoviću, predsedniku Udruženja "Milutin Milanković", pod čijim okriljem će muzej biti otvoren.

Za "Novosti" Nikola kaže da je njemu i njegovoj sestri Marini otac Vasko, po struci pravnik, često govorio o Milutinu. Posle Drugog svetskog rata, 1947. godine, Vasko se iz Beograda preko Pariza, Londona, i Aleksandrije, 1950. trajno nastanio u Melburnu. Tamo su rođeni Milutinovi unuci - Marina i Nikola. Njih dvoje su iz očevih priča saznali da je deda i pored revolucionarnih otkrića koja je podario svetskoj nauci, do kraja života ostao vrlo skroman čovek. Imao je blagu narav. Bio je "tihi putnik" kroz vasionu i vekove, kako u nauci, tako i u privatnom životu.

- Ponosni smo na dedine izume, volimo svoje srpsko poreklo, mada ne govorimo dobro srpski, ali dosta toga razumemo - kaže Nikola, i otkriva nam da je Milutinov talenat donekle nasledila samo njegova najstarija kćerka Stefani (32) koja je građevinski inženjer poput svog pradede. Elen (27) je učiteljica u osnovnoj školi, a Lili (21) je tek počela da radi kao medicinska sestra.

Kompletna porodica nasledila je Milutinovu skromnost.Čuvaju uspomenu na svog genijalnog pretka, ali nenametljivo i u krugu porodice. Samo nekoliko porodičnih prijatelja znaju da su oni potomci velikog naučnika. Znaju i Marinine prijateljice kojima je morala detaljno da objasni zašto već godinama ne propušta nijedan Novakov teniski meč na Otvorenom prvenstvu Australije u Melburnu.