FILIPINKA DŽENI DOBRA BAČKA SNAJKA: Jožef Kurucić iz Sivca oženio se preko neta, imaju tri ćerke, žive u Somboru

Uživo su se sreli u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde su se i venčali i dobili dve ćerkice, odakle su se doselili u Jožefovu Bačku, u Sivac, a odnedavno žive u Somboru, gde je u decembru prošle godine rođena njihova treća ćerka. Devojčice se zovu Vašti, Zoi i Keli, a njihovi mama i tata sad ozbiljno razmišljaju da se presele na Filipine.

- Upoznali smo se 2003. preko sajta. Ni ona ni ja tada nismo imali računar, nego smo se dopisivali odlazeći u internet kafe, ja u Sombor i Bačku Topolu. Kad je "mesindžer" jedno vreme prestao da radi, zvao sam je telefonom. Impulsi su bili "papreni", ali nisam žalio, a u to vreme sam i radio, pa sam mogao da platim - priseća se Jožef, koji je sa Dženi komunicirao na engleskom.

To je jezik, kojim se, uz svoj izvorni tagalok, služe skoro svi Filipinci, a Jožef pored engleskog govori i ruski i mađarski. Dženi vlada i arapskim, jer je godinu dana radila u Saudijskoj Arabiji.

- Kad sam otišla da radim u Dubai, shvatila sam da je naš odnos više od prijateljstva, pa sam ga pozvala da i on dođe u Emirate. Stigao je 2006, a već sledeće godine smo se venčali - priča Dženi.

Ona je imala dobru platu, jer su medicinske sestre, koje na Filipinima stiču fakultetsku diplomu, vrlo cenjene u svetu, a Jožef je morao da se snalazi.

- Promenio sam četiri firme, a u svakoj sam bio zaposlen kao grafički i veb dizajner. Prvi posao, koji sam dobio zahvaljujući znanju ruskog, bio je u ruskom časopisu. Šef firme i glavni i odgovorni urednik, koji je sada doktor političkih nauka u Moskvi, postao mi je venčani kum - navodi Jožef.

U emiratima Dubai, Šardža i Ras al Khajma boravili su do 2017, a napustili su ih, kako kažu, iz više razloga.

- Prvo, tamo je katastrofalna klima, sa 56 stepeni, zbog čega su čak i uslovne autobuske stanice klimatizovane. U Emiratima ne možeš steći državljanstvo, ni radni staž, a ko napuni 65 godina mora da napusti zemlju. Isto važi i ako ne nađeš novi posao u roku od 30 dana. Sve to izaziva strepnju i stres - objašnjava Jožef.

Za četiri godine, koliko su u Srbiji, ni on ni supruga nisu uspeli da nađu posao, i dovijaju se kako da prežive.

- Njoj je u našoj zemlji nostrifikovana diploma, ali da bi mogla da radi potrebno joj je da položi državni ispit na srpskom, koji ne govori dobro. Zato i nameravamo da se nastanimo na Filipinima, gde bi lako mogla da dođe do posla, a i tamo bi nas svi podržavali, u šta sam se uverio kad smo 2016. tamo proveli godišnji odmor - napominje Jožef.

On je oduševljen Filipincima i njihovom, kako kaže, "kulturom čopora".

- Tamo nema ograđenih kuća i poseda. Svako kod svakog odlazi da ubere povrće ili orah sa kokosove palme ili da uzme ribu iz ribnjaka, koji oni drže iza svojih bašta. Izuzetno su gostoljubivi i daće i poslednji zalogaj. Ne kukaju ma koliko da im je teško, i uvek su nasmejani. Zato sam srećan što sam filipinski zet - zaključuje Jožef.

SRBI PRIJATELjSKI NASTROJENI

I DžENI je ponosna što je srpska snajka, jer joj se, kako kaže, u našoj zemlji dopada jednostavan život, okrenut porodici, kao i to što su Srbi prijateljski nastrojeni.

- U mojoj zemlji najviše se jedu pirinač, riba, piletina, sojin sos i razno povrće, specifično za podneblje, koje mi ovde nedostaje. Ali Jožef mi je otkrio vašu sarmu i punjenu papriku, što mnogo volim, kao i ajvar i pečenu papriku - kaže Dženi.