RIZIKUJU ZBOG LOŠEG SLUHA I VIDA: Od ukupnog broja poginulih na našim ulicama, čak četvrtinu čine stariji od 65 godina
NA ulicama u Srbiji u prošloj godini stradalo je 128 osoba starijih od 65 godina, što je četvrtina ukupnog broja poginulih u našoj zemlji.
Foto Z. Jovanović
Teške telesne povrede zadobilo je čak 511 seniora ili 17,3 odsto, dok je sa lakim prošlo 1.162 vremešnih sugrađana ili nešto više od osam procenata.
Prema rečima Aleksandra Radenkovića, iz Uprave saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova, polovina svih seniora koji su izgubili život na ulici bili su pešaci, dok je 36,7 odsto njih sedelo za volanom.
- Među putnicima stradalim u vozilu zabeleženo je 16 osoba starijih od 65 godina - kaže Radenković.
- S druge strane, najveći broj onih ove starosne dobi povređeno je na mestu vozača, gotovo polovina, dok je 28,7 odsto bilo u svojstvu pešaka, a skoro 23 procenta su putnici u vozilu.
HOLANDIJA NA VRHU LISTE
NAJVEĆI broj poginulih seniora u evropskim zemljama zabeležen je u Poljskoj - 547, Rumuniji 421, ali je procentualno u odnosu na ukupan broj stradalih najviše ih je bilo u Holandiji. Više od 100 imala je Mađarska, Austrija i Španija.
Naš sagovornik naglašava da broj poginulih osoba starijih od 65 godina opada srazmerno smanjenju ukupnog broja poginulih. U 2020. godini, broj seniora koji su izgubili život bio je manji za 21 odsto u odnosu na 2015, a za nešto više od 15 procenata u odnosu na 2010. godinu. Najveća razlika je u poređenju sa 2000. kada ih je bilo za čak 46 odsto manje nego danas.
Foto Ilustracija V. N.
- U 2020. u saobraćajnim nezgodama poginulo je 128 osoba starijih od 65, što je ovu starosnu grupu činilo najugroženijom - smatra Radenković.
Sve više vozača u sedmoj deceniji
AMERIČKA Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na auto-putevima objavila je izveštaj u kome se navodi da je broj vozača starijih od 65 godina od 2003. godine porastao za 20 odsto. Slična je situacija, tvrde stručnjaci i kod nas. Oni napominju da su stariji vozači u većoj opasnosti od zadobijanja težih povreda ili čak smrtnog ishoda u udesima. U poređenju sa mlađim, oni koji imaju 75 ili više godina imaju mnogo veće šanse da budu ozbiljno povređeni. Oni su najčešće i krivci u udesima na raskrsnicama.
- Posle ove starosne dobi, najugroženiji su oni od 56 do 65 leta i njih je među poginulima bilo gotovo 19 procenata. Osobe starosti od 36 do 45 godina stradale su u 15 odsto slučajeva. Kada je reč o teško povređenim osobama u saobraćajnim nezgodama, najugroženiji su opet bili stariji od 65 i oni su na oko 17 odsto od ukupnog broja teško povređenih.
Statistika pokazuje da sa starijom krštenicom raste spisak povređenih i stradalih u saobraćaju. Veliki problem sa ovom populacijom je taj što im sa godinama popušta pažnja, slabije čuju, sporo se kreću, loše orijentišu, nemaju dobar vid, a vrlo često ništa od toga ne žele da priznaju. Danas se vrlo često na našim ulicama mogu videti vozači koji su duboko zagazili u osmu, pa čak i devetu deceniju života.
Kada podatke poredimo sa Evropom, naša zemlja ne prednjači po poginulim i povređenim osobama u odnosu na ostale države, ali nije ni u mnogo boljoj situaciji od ostalih.
- Upravi saobraćajne policije dostavljeni su odgovori 13 zemalja, članica ROUDPOL-a, Mreže saobraćajnih policija Evrope, iz kojih proizilazi da osobe starije od 65 godina u većini zemalja čine oko četvrtinu od ukupnog broja poginulih osoba - objašnjava naš sagovornik.
- Seniori su tokom prošle godine bili najugroženiji u Holandiji, gde je polovina svih stradalih bila iz ove starosne grupe, dok su najbezbedniji u Španiji sa 14,7 odsto. U većini zemalja, kao i kod nas, život gube kao pešaci i vozači putničkih vozila.
U Agenciji za bezbednost saobraćaja ukazuju da je izuzetno važna edukacija o opadanju psihofizičkih sposobnosti prilikom starenja i povećanom riziku učestvovanja u saobraćaju, kao i edukacija starih o održavanju fizičke i mentalne kondicije. Važno je da seniori imaju i konkretna uputstva od svojih lekara s obzirom na zdravstveno stanje i vrstu lekova koje uzimaju.
- Stariji sugrađani moraju da budu obazrivi i da obrate pažnju na svoje psihofizičke sposobnosti. Ako piju određene lekove, trebalo bi da izbegavaju tokom leta, recimo, najtopliji deo dana i vreme kada je intenzitet saobraćaja najveći. Važno je da se informišu kako mogu da poboljšaju svoju uočljivost, na primer, u vreme smanjene vidljivosti. Ukoliko voze bicikl važno je da koriste svetla u noćnim uslovima, postavljanje raznih reflektujućih elemenata na bočnim, prednjem i zadnjem delu dvotočkaša ili nošenje svetle odeće, naročito one sa retro-reflektujućim elementima - objašnjavaju u Agenciji.
U centralnim gradskim zonama, gde je veća koncentracija starijih u saobraćaju, u blizini parkova, medicinskih i gerontoloških centara i drugih ustanova gde se okupljaju starije osobe, neophodno je unaprediti uslove za bezbednost pešaka i biciklista.
- Ima još mnogo detalja koji bi saobraćaj u gradu učinili bezbednijim ne samo za starije nego i za sve druge učesnike. Tako se, naprimer, semafori mogu dodatno da se opreme tasterima za najavu pešaka i zvučnim signalima koji odobravaju kada je dozvoljen prelaz - navode u Agenciji.