JURIŠALI SU NA NAS KAO HIJENE: Lazar Đorđević iz sela Gojbulja kod Vučitrna o napadu Albanaca na njega, njegovo dvoje dece i majku
BIO sam u njivi nedaleko od kuće sa ćerkicom Anđelom (9), sinom Dušanom (6) i majkom Ljubinkom (61). Sadili smo pasulj, kada je "mercedesom" došao jedan od nekoliko braće iz porodice Ademi i počeo da nam preti i provocira nas. Ćutao sam. Ubrzo se pojavio još jedan, noseći motku, pa su obojica krenula prema nama psujući nas.
Gledao sam samo da zaklonim sina i ćerkicu i pošli smo prema crkvi. Tada su preko reke naišla još dvojica Albanaca iz ove porodice, takođe noseći motke. Krenuli su ka nama kao hijene. Kao zveri. Povlačio sam decu i rekao im na albanskom da stanu jer su mi deca tu. Nije ništa vredelo. Približavali su se iako je kćerkica plakala i vrištala.
Ovako Lazar Đorđević (39), iz Gojbulje kod Vučitrna, opisuje napad četvorice Albanaca na njega, decu i njegovu majku koji se dogodio u ponedeljak nešto posle podneva. Kaže i da za to nije bilo nikakvog povoda i veruju da je motiv napada želja da se dokopaju njihove i imovine drugih Srba u selu, koje braća Ademi takođe maltretiraju.
- Lazar je gledao da zaštiti svoju decu, a ja sve njih. Kako su kidisali ka nama, u pokušaju da ih zaštitim, stala sam ispred njih, ali me je najstariji Ademi, koji ima oko 45 godina, udario motkom u grudi, pa se potom motka odbila mom sinu o nogu - dodaje Ljubinka Đorđević.
Sve vreme dok nam priča o napadu, ona u neverici ponavlja da su napadači bili toliko agresivni da je strahovala za sinovljev život i živote unučadi.
- Psovali su nam "majku četničku" i pretili, ali srećom, komšije Kostići, Perići, ali i jedan Albanac, krenuli su nam u pomoć, a jedna komšinica je pozvala policiju - kaže Lazar.
Objašnjava i da su dvojica napadača, čuvši sirene policije, pobegli preko reke, dok su dvojica privedena.
- Nažalost, kraće su ih zadržali nego mene u policijskoj stanici u Vučitrnu - kaže ovaj mladi čovek.
Otkriva nam i da su mu braća Ademi pretila i prethodnog dana, kao i da se ova porodica u Gojbulju doselila pre nekoliko godina. Jedan brat kupio je kuću na kraju, a drugi na početku sela, tako da često maltretiraju meštane.
- Pre nego što su se doselili, porušili su 16 srpskih kuća u susednom selu Miroče. Sada im je meta naše selo, mi posebno jer imamo šest hektara imanja i pet hektara pod šumom - priča Ljubinka.
Ona živi sama u porodičnoj kući dok su joj sin, snaha i troje unučadi radnim danima u Kosovskoj Mitrovici, udaljenoj petnaestak kilometara. Pitali smo je strahuje li dok je sama, ova hrabra žena kaže:
- Kuća je naša, moj deda ju je zidao pre 80 godina. Imamo i stan u Mitrovici, ali ovde sam odrastala. To je moja imovina, koju ne želim da otuđim.
Lazar i njegova supruga, koja je medicinska sestra, nemaju stalno zaposlenje, pa on povremeno odlazi na privremeni rad u Norvešku, ali se uvek vraća u svoju Gojbulju.
ČAK 200 PRIJAVA
ČLANOVI porodice Ademi imaju oko 200 krivičnih prijava u policiji, od čega 80 iz Gojbulje zbog uzurpacija, napada i bespravne seče šume. I nama je od 80 stabala ostala jedna jabuka i nekoliko šljiva, sve ostalo su posekli. Nemam reči da opišem njihovu bahatost i bezobrazluk - kaže Lazar Đorđević.
RAKIĆ: NEOPHODNA BOLjA ZAŠTITA SRBA
PORODICU Đorđević u utorak je posetio Goran Rakić, ministar za zajednice i povratak. Tom prilikom rekao je da Srbi uvek šalju poruke mira i suživota na KiM.
- Želimo da i naša deca, ne samo u Gojbulji i Banjskoj, bezbrižno odrastaju i žive mirno. Srpske porodice u ovakvim mestima moraju imati bolju zaštitu i za to ću se lično zalagati - kazao je Rakić u Gojbulji, gde je osim sa članovima porodice Đorđević razgovarao i ostalim meštanima, kao i sa protom Simom Čumburovićem.