PLAN DRŽAVE ZA POVRATAK VOJNOG ROKA: Generalštab priprema model koji će predstaviti na jesen, najavljeno i kada će prvi regruti ući u kasarne

Ukoliko Narodna skupština "odmrzne" obavezu služenja vojske, prva generacija od 3.000 regruta ući će u kasarne širom Srbije u junu 2022. godine. Oni će se pridružiti profesionalnom sastavu, koji će i ubuduće biti okosnica oružanih snaga Srbije.

Radni model ne isključuje prigovor savesti, s tim što se uveliko radi na reorganizaciji starog sistema civilnog služenja vojske. Vojni rok bez oružja, po novom, trajaće dvostruko duže i služiće se, takođe, u kasarnama. Po prigovoru savesti, biće isključeno nošenje oružja i vojna obuka, ali ne i boravak u kolektivu, nošenje uniforme, vojnička disciplina i slično.

Prema konceptu koji je stavljen na papir u Generalštabu VS, eventualni budući vojni rok neće biti vezan za mesto stanovanja regruta, već za vojnu specijalnost - "ves". Mladići starosti od 18 do 26 godina, bili bi upućivani na tromesečnu obuku u centre za obuku, posle čega bi još toliko živeli vojničkim životom u jedinicama.

- Novi koncept služenja vojske uvažiće niz okolnosti, koje ranije nisu bile prioritet - navode u vrhu Vojske Srbije. - Visoko među njima je školska sprema, od koje će zavisiti upućivanje u rod vojske i raspored u jedinicama. Takođe, novi model vojnog roka odvijaće se po novim, znatno strožim standardima. Prema njima, u jednoj prostoriji za odmor može da spava najviše 10 osoba. U istoriju odlaze kreveti na sprat, kao i režim kupanja - jednom, odnosno dvaput nedeljno.

U slučaju vraćanja ove obaveze, vojska će se vratiti u više gradova u Srbiji. To zahteva obnovu kasarni, komandi i prateće infrastrukture, a planovi aktivnosti već se izrađuju. Već sada je poznato da se vojska vraća u Loznicu, Priboj i Pirot, ali i da će biti osnovani novi garnizoni.

Odmrzavanje vojne obaveze, prema računici Ministarstva odbrane, godišnje će koštati oko osam milijardi dinara, a ovaj novac "pokriće" troškove obuke, ishrane, oblačenja, transporta...

Ministar odbrane Nebojša Stefanović ne krije svoje uverenje da je Srbiji potrebno vraćanje obaveze služenja vojske, ali i naglašava da će odluka zavisiti od šire procene.

- Odluka će biti doneta posle sveobuhvatnih analiza svih aspekata i široke društvene rasprave - objašnjava Stefanović. - Važno je da "prelomimo" do jeseni, kako bi bilo dovoljno vremena za obezbeđivanje finansija, potrebne radove i druge pripreme za prihvat regruta. Naš je cilj da imamo vojni rok koji će trajati četiri ili šest meseci. Nisu nam potrebni regruti sa metlama u kasarnama, već mladi koji će ovladati vojničkim veštinama - navodi Stefanović.

Glavnu reč u podvlačenju crte godišta koja će zahvatiti novi krug služenja vojnog roka imaće Generalštab VS. Njegov prvi čovek, general Milan Mojsilović, kaže da će kombinovanim modelom popune, Vojska Srbije biti jača.

- Lično smatram, a to je i stav Generalštaba VS, da je u uslovima vojne neutralnosti obaveza služenja vojnog roka sa oružjem dugoročno rešenje koje će zadovoljiti potrebe mirnodopske i ratne vojske - ističe general Mojsilović.

Od 40 evropskih zemalja tradicionalni vojni rok postoji u 14 - Rusiji, Finskoj, Švedskoj, Norveškoj, Danskoj, Austriji, Švajcarskoj, Litvaniji, Estoniji, Belorusiji, Ukrajini, Grčkoj, Turskoj i Kipru. Svaka država ima specifičan sistem, koji najbolje odgovara njenoj bezbednosnoj situaciji, tradiciji i standardu. Vojni rok u inostranstvu traje najčešće od šest do 12 meseci.

PRIVILEGIJE

DRŽAVA traži i način da regrutima obezbedi niz pogodnosti koje će pratiti boravak u kasarni. Razmišlja se o prednosti prilikom zapošljavanja u državnoj službi, kao i o novčanoj nadoknadi. Planira se i da svaki regrut tokom nošenja uniforme dobije priliku za polaganje vozačkog ispita, informatičke kurseve i zanatske i druge obuke. Sve ovo je zamišljeno kako bi bio izbegnut psihološki efekat gubljenja vremena, koji kod mladih često izaziva obaveza služenja vojnog roka.