GONILI SU IH KAO DA SU ZVERI: Kako su likvidirani "Šumljaci" - poslednje četničke grupe posle Drugog svetskog rata
U PRVOJ deceniji iza Drugog svetskog rata u gudurama na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine trajale su potere vlasti i Udbe za odmetnicima, ostacima boraca "za kralja i otadžbinu".
Foto: Privatna arhiva
"Šumljaci", kako ih je narod zvao, gonjeni kao zveri, izmicali su zasedama i doušnicima, bili zatočenici zemunica i noći koje su mesecima trajale, skrivali se u jazbinama i skrovištima jataka, vazda na oprezu i rukom na obaraču mašinke...
Pojava romana "Šumljaci" Miomira Milinkovića ponovo na prostoru Čajniča, Višegrada, Rudog, Prijepolja, Nove Varoši, Pljevalja, Priboja i okoline raspreda priče o susretima "oči u oči", o sudbinama ljudi okovanih ideološkim zabludama i iluzijama, o vremenu kratkog sna i kada je svaki novi obrok "šumljacima", njihovim jatacima ili predstavnicima vlasti mogao biti poslednji i najvažniji.
PISAC romana Miomir Milinković (73) iz Beograda, univerzitetski profesor retorike i književnosti, pesnik i pripovedač, autor knjiga iz oblasti nauke i književnosti, rođen je u pribojskom selu Bukovik, u dolini Poblaćnice, u središtu poratnih događaja. Ožiljci tog vremena tinjali su u njemu više od pedeset godina, kada je rešio da utiske iz ranog detinjstva osnaži istorijskim činjenicama i pretoči u umetničko delo. Foto: Privatna arhiva
- Glavni junaci romana su istorijske ličnosti, od "šumljaka", čiji je vođa bio Božo Bjelica, pa preko pripadnika Udbe, kojima svesrdno pomaže nesvršeni student medicine sa nadimkom Doktor. Predstavljajući se kao veza sa štabom u Londonu, uspeva da "šumljake" ubedi da mogu u njega imati poverenje, da bi ih, u dobro osmišljenim akcijama, jednog po jednog likvidirao. Na njihov istorijski status nadogradio sam književno-umetnički profil, otkrivajući razloge borbe i odlučnost da se žrtvuju za svoje ideološko opredeljenje - ističe Milinković.
JATACI NA NIŠANU
JATACI su u smutnom poratnom vremenu odanost ili izdaju plaćali životom. Jedni su, svedoče stranice romana, ulogu jataka prihvatali iz mržnje prema novoj vlasti i iz želje da pomognu onima koji se bore za povratak kralja i monarhije, a drugi zato što su ih četnici ucenjivali pretnjama da će im, ako odbiju saradnju, zatrti porodice. Tragiku jednog čestitog domaćina najbolje potvrđuju reči posle razgovora sa majorom Udbe Brankom: "Učiniću sve što tražite od mene. Kako god da uradim, ja sam sebi napisao smrtnu presudu!" Drugi, pak, posle saslušanja, kaže: "Eto vam moje glave, pa činite sa mnom šta vam je volja! Vi ili Božo - svejedno mi je od čije ću ruke poginuti!"
NIKOGA od četnika koji su ostali dosledni ideji služenja kralju i otadžbini, a činili su zločine, autor romana ne oslobađa krivice. Božo Bjelica je najtvrdokorniji predstavnik te grupe koja izmiče poterama i iz osvete ubija predsednike narodnih odbora i komuniste. Do polovine rata bio je na strani partizana, a nikada, za razliku od saborca Srpka Medenice, nije poverovao u vezu Doktora sa izbegličkom vladom, ali se poverio (i poverovao) ženi sa kojom je imao intimnu vezu.
- Desilo se ono što je njegov otac govorio miliciji: "Niste vi dorasli da uhvatite i likvidirate mog Boža! Njemu može doći glave samo žena?!" A ta žena je bila Stajka Sekulić, koja ga je, pod izlivom ljubomore, pošto je saznala ili je pogrešno obaveštena da Božo ima dete sa drugom ženom, izdala Udbi - ističe autor knjige. Foto: Privatna arhiva
PODSEĆAJUĆI da Milinković piše o drugoj strani medalje u NOB-u i posleratnom periodu, o podelama i ideološkim ostrašćenostima, dr Milutin Đuričković ističe:
- Neslaganja i brojne životne sudbine pobednika i poraženih, pisac prikazuje nepristrasno i objektivno, verno opisujući sve torture, sramotu i probleme kroz koje su mnogi od njih prolazili kao kroz katarzu ili kaznu. Procesi srozavanja ljudi, njihovog morala, ličnog i društvenog integriteta (špijunaža, jataci, milicija, Udba) predstavljeni su autentično i bez ikakvih improvizacija, sa nezaobilaznim ukazivanjem na ozbiljne propuste, laži i nepravdu prema istorijskim činjenicama o narodnooslobodilačkoj borbi, otporu protiv okupatora i takozvanih domaćih izdajnika.