RAZBIJENA 1950, VRAĆENA 2021: Povratak skulpture na krov Igumanove palate vratio i sećanje na velikog srpskog dobrotvora Simu Atanasijevića

Prema nekim anketama bio je jedan od nestalih ukrasa za koji je najveći broj Beograđana želeo da bude ponovo napravljen.

- Povratak skulpture na krov Igumanove palate nastavak je politike sećanja koju sprovodi Grad Beograd poslednjih osam godina - kaže, za "Novosti", Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda. - Dolinar je bio poznat i cenjen vajar i u predratnoj i u posleratnoj Jugoslaviji. Njegovi spomenici koje je uradio pre Drugog svetskog rata su posle rata uništeni, ali je kompozicija "Sima Igumanov i siročići" opstajala sve dok je jedne noći 1950. skojevci nisu razbili čekićima. Zanimljivo je da je u Dolinarovim katalozama pisalo da je uradio spomenik kralju Aleksandru, koji je u to doba bio ideološki neprijatelj, ali da nigde nije spominjana ova skulptura. Kao da je iz nekog, nama nepoznatog razloga, bila zabranjena.

Patrijarh Pavle je govorio da Sima Andrejević - Igumanov nije samo založio svoj imetak, već celog sebe u prosvetne i humanitarne ciljeve čime je uzrastao u velikog dobrotvora celog srpskog naroda. Bio je jedan od mudrih ljudi svog vremena koji je znao da je "njihovo samo ono što radi Boga daruju drugome". Trgovac, koji je imetak stekao poslujući u Carigradu, Odesi, Kijevu i Beogradu, darivao je crkve, manastire, sirotišta, škole, domove učenika, pevačka društva, stipendirao učenike, pomagao i bolesne i nemoćne.

- Izgubivši svoju decu, Andrejević je kao veliki dobrotvor, saosećajući sa stradanjem svog naroda koji je tada još bio pod turskim ropstvom, usinio svu decu stare Srbije - govori, za "Novosti", dr Jovan Janjić, autor knjige "Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova". - Tugovao je za sinom Manojlom i ćerkom Magdom, a prema deci svog rodnog kraja ponašao se kao brižni roditelj. Doneo je odluku 1871. da osnuje Pravoslavnu srpsku bogosloviju u Prizrenu. To je bio veliki događaj, ne samo za još neoslobođene Srbe u staroj Srbiji, nego i za ceo srpski rod.

Malo se zna da je Prizrenska bogoslovija školovala više učitelja nego sveštenika, a dala je i mnogo vladika i trojicu srpskih patrijarha: Varnavu, Gavrila i Pavla. Prva dvojica su bila njeni učenici, a treći njen profesor.

- Igumanova palata podignuta je 1936. godine po planovima Petra i Branka Krstića - kaže Janjić. - Odbor Zadužbine Sime Andrejevića, pred kraj izgradnje, tražio je da se u znak zahvalnosti na krovu palate podigne spomenik zadužbinaru. Da to bude skulptorska kompozicija na kojoj će u centralnom delu biti Andrejević i njegov sin Manojlo, a okolo siročići, u tradicionalnom kosovskometohijskom odelu. Njima je Igumanov nesebično pomagao.

Raspisan je konkurs, a najbolje rešenje dao je Slovenac Dolinar. Odbor je zahtevao da vajar dopuni idejno rešenje, da ne bude troje, već četvoro dece, odnosno da tu bude i jedna, tradicionalno obučena devojčica, jer je Andrejević pomagao svu decu. Dolinar je to uradio. Kada je završena gradnja Igumanove palate, postavljena kompozicija okrenuta je prema hotelu "Moskva" - da gleda prema staroj Srbiji. Brzo je postala jedan od kulturnih i duhovnih simbola Beograda.

- U Igumanovu palatu se za vreme rata uselila nemačka okupaciona vojska, a nove komunističke vlasti preuzele su upravu nad njom 1946. godine - kaže Janjić, inače autor nekoliko knjiga o patrijarhu Pavlu i kapitalnog dela o stradanju SPC u komunizmu. - Posle donošenja zakona o nacionalizaciji, nacionalizovana je i Igumanova palata, iako je zadužbina, podignuta sa ciljem da izdržava učenike Prizrenske bogoslovije i drugu siromašnu decu iz stare Srbije. Više nije mogla da služi toj svrsi.

Posle rata delovalo je da skulptura na Igumanovoj palati ne smeta novim vlastima, iako su se surovo obračunavali sa zaostavštinom iz prethodnog perioda. Ali, u noći između 10. i 11. avgusta 1950. godine, po naredbi gradskog urbanističkog odseka, skulptura sa zgrade isečena je švajs-aparatima i razvaljena.

- Bili su surovi, toliko da vajari koji su želeli da urade novu skulpturu po Dolinarovoj, nisu mogli da sagledaju kakvo je bilo vajarsko rešenje - govori Janjić. - Skulptura je pretvorena u paramparčad. Komunističke vlasti su poslale radnike da obave taj prljavi posao. Trebalo je rušiti sve što je podsećalo na bivšu državu, na srpsku nacionalnu istoriju, na sve ono na čemu se duhovno utemeljivalo srpsko nacionalno biće, a u cilju stvaranja novog duhovnog ambijenta u društvu. Krupniji delovi skulpture preneti su u Prizrensku bogosloviju.

Posle egzodusa srpskog naroda sa Kosova i Metohije 1999. godine Prizrenska bogoslovija je privremeno izmeštena u Niš gde je isključivo sredstvima Igumanovljeve zadužbine podignuto novo monumentalno zdanje za školovanje budućih sveštenika. Tada su preneti i delovi skulpturalne kompozicije. Zadužbina na Terazijama obnovljena je 1990. godine posle novog Zakona o zadužbinama, fondacijama i fondovima. Opština Stari grad, dotadašnji "vlasnik", vratila je zgradu Zadužbini 1991. godine.

- Igumanova palata je jedno od prvih zdanja koje je vraćeno SPC, posle komunističke "okupacije" duge pola veka. Sa novom skulptorskom kompozicijom na Igumanovoj palati u centru prestonog grada upotpunjena je kulturna i duhovna slika Beograda. Beograd je ovim znatno povratio svoje, pod komunistima narušeno lice - zaključuje Janjić.

Skulptura na vrhu Igumanove palate ovih dana će biti osvetljena.

ODRASTAO U MANASTIRU

ATANASIJEVIĆ je rođen u Prizrenu, 1804. godine, baš kad je Karađorđe digao Srbe na ustanak. Njegov otac Andrija bio je vrlo bogat čovek, i veliki srpski patriota koji je, nabavljajući oružje za ustanike, materijalno bio sasvim propao, ostavivši četiri sina bez ičega. Najmlađi, Sima, odrastao je u manastiru Sveti Marko kod Prizrena, gde je njegov najstariji brat Aksentije, koji se još kao vrlo mlad zamonašio, bio iguman. Sima je u manastiru naučio da čita i piše, a pošto su ga po bratu već zvali "Sima Igumanov", i zvanično je uzeo to prezime.

BEZ TRAGA

IAKO se čitavu deceniju nalazila na najprometnijem mestu u Beogradu, i to tako da je dominirala Terazijama, o tome kako je tačno izgledala skulptura "Sima Igumanov sa siročićima" doskoro se nije mnogo znalo. Sama Igumanova palata neizostavan je detalj svih fotografija Terazija otkako je izgrađena, ali ni na jednoj fotografiji u fokusu nije bila skulptura. Samo je jedna jasno prikazivala dve od pet figura kompozicije, ali je bila lošeg kvaliteta, reprodukovana iz nepoznatog izvora.

Misterija oko tačnog izgleda ove kompozicije postala je još veća kada se otkrilo da su u međuvremenu nestali i kalupi po kojima je odlivena, a koji su se čuvali do 1999. godine u Prizrenu. I tek je u zaostavštini arhitekata Krstić, nađena jasna fotografija na kojoj se potpuno vidi cela grupa. Tog trenutka je zaista mogla da započne rekonstrukcija skulpture.