HRANE IH UŠTEĐEVINA I ZEMLJA: Više od godinu dana trubački orkestri u Srbiji nemaju svirke, za život se snalaze na razne načine

Mnogi trubači su morali da ono što najbolje znaju da rade - da sviraju, zamene nekim drugim poslovima. Neki od njih su u nadnicama, drugi fizikališu na gradilištima, oni na selima u zapadnoj Srbiji obavljaju poslove u poljoprivredi... Rade sve da bi preživeli, pošto prolaze meseci bez svirki i veselja. Situaciju će donekle da ublaži najavljena akcija države koja će registrovanim samostalnim umetnicima finansijski da pomogne sa dva minimalca, ukupno sa oko 500 evra.

Trubački orkestri na jugu Srbije godinama unazad bili su najtraženiji na svim slavljima i manifestacijama širom Srbije. Dok su se na takmičenju u Guči mnogi nadmetali iz prestiža, brojne porodice u Vranju, Vladičinom Hanu, na jugu Srbije bukvalno je truba hranila. Korona im je oduzela hleb, ali nadali su se da će epidemija brzo proći. Skromne ušteđevine su potrošene, a egzistencijalni problemi postali su svakodnevica.

Čuveni vranjski trubač Ekrem Mamutović kazao nam je da su čitave porodice u Vranju ostale bez ikakvog prihoda.

- Živi se od ušteđevine. Nismo svirali od kako je počela epidemija. Svi članovi orkestara su u nezavidnim situacijama, ali nadamo da će uskoro sve da se vrati u normalu - rekao nam je Ekrem, inače majstor trube, čija se porodica nedavno izborila sa koronom.

Slična situacija je i među orkestrima u Zagužanju kod Surdulice i u Vladičinom Hanu. Bojan Krstić, višestruki pobednik Guče, obratio se čak i predsedniku Aleksandru Vučiću i molio ga za pomoć.

- Svi smo u istoj situaciji. U godini za nama nikome nije bilo do veselja. Zdravlje je bilo na prvom mestu. Moj orkestar je zadnji nastup imao na dočeku 2020. godine. Posle je sve što je bilo ugovoreno - otkazano. Zbog toga sam se obratio predsedniku države i tražio njegovu pomoć - kazao nam je Krstić, koji se pre nekoliko godina okitio i "Zlatnom trubom", darom "Večernjih novosti".

Trubački as Marko Trnavac iz Mršelja kod Požege ima sreću što, kako nam je rekao, živi na selu.

- Ja sam kao i do sada, u mom rodnom kraju. Obrađujem oko 30 hektara zemlje, svaštarimo kao i svi drugi, jer tako na selu mora, što se kaže, gladni nećemo biti sigurno, a za ostalo ćemo se nekako snaći... - ispričao nam je Trnavac. - Svirke nema već više od godinu dana. Našalimo se nekad, pa konstatujemo da smo u godini 2019. imali više svirki u jednom danu, nego u 2020. za celu godinu. Svirka nam svima svakako mnogo nedostaje i život nas muzičara nije više onakav kakav je bio. Što se tiče toga kako zarađujemo, to je ona stara priča - 200 zarađujem, 300 trošim, ni sam ne znam otkud mi. Članovi orkestra su pretežno pronašli razne poslove kako bi mogli da zarade za život i mesečne obaveze, jer zaradu od muzike u neko skorije vreme ne možemo ništa da očekujemo. Pojedini odu negde u inostranstvo kako bi zaradili, bez obzira na to što su ceo svoj život posvetili samo muzici. Žalim, ali mislim da svirki neće biti u skorije vreme, ceo svet više neće biti isti, a verovatno ni veselja neće biti onakva kakva smo mi navikli da budu. I pored toga, moj orkestar i dalje održava probe, a i družimo se...

Trubači se slažu da je korona mnogo uticala na njihove živote, jer, kako vele, život za muzičare nije život bez svirke i zabave. Muzika je za njih lek za dušu, a kroz trubu svoju dušu daju ljudima koji ih slušaju.

Marko Gligorijević, vrsni trubač iz Duba kod Bajine Bašte, takođe nije svirao od februara prošle godine. I on nam je kazao da je život na selu velika prednost, ali se, ipak, nada, pošto je uspeo da održi orkestar na okupu, da će svirke uskoro početi, te da će i oni "živnuti".

- Novonastala situacija poremetila je mnoge planove i mogu slobodno reći ukinula izvor prihoda. Ali živi smo i zdravi, hvala Bogu, pa možemo da radimo i neki drugi posao dok ne dođe kraj epidemije. Mislim da je najgora opcija "sedeti u kući", tražiti krivca zašto ne radimo i čekati da se nešto promeni. Kada prođe - proći će. Mnogi su imali gubitke i ne bi bilo pravedno da se ne ponašamo savesno zbog njih i lekara koji mukotrpno rade svoj posao, zarad našeg zdravlja - rekao nam je Ivan Jovanović, trubač iz Užica, takođe dobitnik najprestižnijeg priznanja na Saboru u Guči - "Zlatne trube". - Pored posla kojim se bavim odnosno trenutno ne bavim, izdajem apartmane na Zlatiboru, tačnije u Ribnici. U tome sam pronašao sebe. Turizam me ispunjava. Kroz njega održavam kontakte i dobijam dobru energiju. Manje vremena imam za ribolov u odnosu na prethodne godine kada sam samo svirao, ali Bože moj... Trubu uzmem ponekad, zasviram za svoju dušu i za moje najbliže... Ipak je ona moj život!

ODLAZAK NAJBOLjIH

OD posledica virusa korona u Nišu je nedavno preminuo Maksut Maksutović Maksa, trubač koji je završio akademiju, bio član simfonijskog orkestra i poznati kompozitor. Preminuo je i Božidar Ajredinović u svojoj 65. godini, slavni vranjski trubač i osvajač mnogih nagrada, ne samo u Guči već i širom sveta.