DIŠU BOLJE NEGO NA ALPIMA: Vrščani planiraju da iskoriste činjenicu da imaju najčistiji vazduh u Srbiji, obeležiće 15 pešačkih staza

Provejava tu i nezvanična informacija da je baš na Vršačkim planinama, na potezu od sela Malo Središte do odmarališta Crvenog krsta na bregu, on najčistiji u ovom delu Evrope - bolji čak i od onog na Alpima - ali je i bez toga jasno da u Vršac treba doći da se pluća napune kiseonikom.

Na sve popularnijim portalima koji prikazuju aerozagađenje u svim gradovima sveta, lako se može uporediti da je, recimo, u danu kada su u jednom gradu u Pomoravlju registrovane čak 394 negativne jedinice, što je nivo opasan po zdravlje, u Vršcu bilo svega 15, a do 50 jedinica vazduh se smatra zdravim.

I zvanična merenja, koja se u tom gradu sprovode na tri veoma prometne raskrsnice, kod Gradske kuće, Vojničkog trga i bivšeg carinskog terminala, pokazuju da je vazduh zaista čist i zdrav. U 2020. samo je u jednom danu bio jako zagađen, 16 dana je imao povišene granične vrednosti, a dva dana u zimskom periodu veću koncentraciju čađi.

- Naš glavni saveznik je vetar, koji duva tokom cele godine, kao i činjenica da nemamo tešku industriju. Problem nam predstavljaju izduvni gasovi i individualna ložišta. Zbog grejanja na drva, u zimskom periodu se čak dešava da vazduh u gradu bude mnogo čistiji od onog na selima. Zato nam je dugoročan plan da uvedemo gas u sva naseljena mesta, počev od Velikog Središta i Gudurice - najavljuje Slobodan Jovanov, član Gradskog veća zadužen za zaštitu životne sredine.

Vršačke planine, gde je vazduh još čistiji, jer se baš tamo prepliću ruže vetrova, predstavljaju pravi turistički dragulj, koji nije dovoljno iskorišćen. Od smeštajnih kapaciteta tu su samo odmaralište Crvenog krsta i Planinarski dom, ali u lokalnoj samoupravi napominju da im više od toga i ne treba, jer ne planiraju da od ove ravničarske lepotice prave novi Zlatibor, već će se bazirati na eko-turizmu.

- Želimo da naši posetioci uživaju u čistom vazduhu i miru netaknute prirode. Kako bismo im približili sve lepote naše vazdušne banje, uskoro ćemo adekvatnom signalizacijom obeležiti 15 pešačkih staza, ukupne dužine 62 kilometra, koje će omogućiti i najobičnijim šetačima da sami, bez vodiča, idu i do najudaljenijih delova planine - kaže Tatjana Palkovač, direktorka Turističke organizacije.

U saradnji sa lokalnom samoupravom, oni podstiču lokalno stanovništvo da se okrene seoskom turizmu. Baš u Malom Središtu, gde je vazduh izuzetno čist, već je formirano etno-naselje, gde su prevashodno vikendaši u blizini manastira Središte počeli svoje objekte da preuređuju za izdavanje. Tim primerom, kažu, treba da se vode i Veliko Središte i Gudurica, ali i sela sa druge strane planine i na obodu Deliblatske peščare, jer zainteresovanih turista ima.

LOV I POSMATRANjE PTICA

VRŠČANI svoju šansu vide i u lovnom turizmu. Lane je, posle pola veka, na Vršačke planine doseljeno 50 evropskih jelena, koji će na proleće 2022. postepeno biti puštani u prirodu. U planu je da se sledeće godine kod njihovog uzgajališta, u šumi iznad sela Markovac, sagradi moderna lovačka kuća za domaće i strane lovce, koji bi mogli da love divlju svinju, srndaća i jelena. Takođe, zbog sve popularnijeg "birdvočinga", tj. posmatranja ptica, u Malom vršačkom ritu, gde se može videti više od 200 različitih vrsta ptica, biće podignuta osmatračnica.