DOBROTA I SKROMNOST SU OSNOV SVEGA: Jelisava Tomić (101) kaže da je život nekad bio jednostavniji, ali da su ljudi bili ispunjeniji

Ovako susedi opisuju Jelisavu Tomić iz kuršumlijskog naselja Mikuljana, koja uveliko "troši" drugi vek. Iako ne vidi i ne čuje najbolje, baka može samostalno da hoda, da se hrani, obuče, obuje. Živi sa sinom Dragodinom (75) koji se stara o ovoj još uvek vitalnoj starici u vlastitoj kući. Zbog hladnog vremena poslednjih meseci ne izlazi iz kuće, ali kada ogreje sunce voli da prošeta po dvorištu...

- Od kada mi je otac umro 1988. godine, ja sam sa majkom, dok su mi dva brata i dve sestre u Beogradu sa svojim porodicama - priča Dragodin koji nam detaljno objašnjava kako se baka hrani i koje navike je imala tokom života.

Rođena je u selu Gornje Leviće ispod Kopaonika, u porodici sa dvanaestoro dece. Jelisava je kada se udala imala svojih šestoro dece, četiri sina i dve kćerke. Jedan sin joj je kao mali preminuo, a ona se čitavog života bavila poljoprivredom.

- Do pre nekoliko godina živeli smo u selu nedaleko od Lukovske banje, ali nam je tada kuća izgorela usled loših električnih instalacija. Tada smo se preselili ovde u Kuršumliju, u kuću koju sam ja napravio - priča bakin sin koji je radio u preduzeću "Srbijašume". Prima invalidsku penziju jer je tokom posla povredio ruku i napominje da i baka prima tuđu negu i pomoć i deo penzije.

- Mislim da je moja majka srećna žena. Ja o njoj zaista brinem, od kada ustane pa dok ne legne da spava. Ujutru joj prvo skuvam čaj, a pošto sušim voće često joj kuvam kompote i čajeve. Ipak, najviše voli mleko i mlečne proizvode, jogurt, sir i kajmak jer je to najviše i jela tokom života - priča ovaj čovek koji nije osnovao porodicu, ali s ponosom govori da ima brojnu rodbinu jer njegova majka ima više od 40 unučadi i praunučadi.

Pitamo baku šta je njen "recept" za dugovečnost. Bez razmišljanja kaže da su najbitnije stvari u životu, po njenom mišljenju, skromnost i dobrota.

- Kakvi smo mi, tako nam je u životu. Ako smo dobri biće nam i sve dobro, a ako smo mi nezadovoljni sobom onda nam smeta i sve oko nas - priča polako baka dok ponavlja da pamti mnogo toga u životu koji je nekada bio, kaže, jednostavniji ali ispunjeniji. Ljudi su, kaže, više voleli jedni druge, družili se, radovali se...

- Sada nekako svi brzo žive, nemaju vremena jedni za druge...A čujem kada pričaju da se baš i ne vole, da zavide jedni drugima, misle da je drugima bolje, a ne gledaju da poboljšaju sebe i svoj život. Ma nekako sada ljudi ne mare jedni za druge, decu nije briga za roditelje kada ostare. Eto ja sam srećna jer moj sin živi sa mnom. I ostala deca me obilaze, ali i njihova deca i unučići - dodaje baka koja priznaje da ne zna imena svih potomaka, ali da im svima, kako naglašava, želi dobro zdravlje i da budu dobri ljudi.

- Možete imati ne znam šta u životu, ali ako ste loša osoba, ništa vam ne vredi, jer to nije milo ni Bogu ni ljudima. Ali ako ste dobri, koliko god je to možda na današnje vreme teško, a sigurno jeste mnogo više nego nekada, ipak će vas svi pamtiti kao dobru osobu - zaključuje baka Jelisava.

Priznaje, posle dugog razmišljanja, da joj mnogo toga nije jasno u današnje vreme. Ne može da shvati kako su nekada u velikim porodicama svi bili srećni, a sada roditelji žive sa dvoje ili jednim detetom, pa su uglavnom nezadovoljni.

HLADNOĆA

IAKO ne želi da govori o ratnim vremenima koje je zapamtila, baka Jelisava ipak kaže da su se ljudi tada više pomagali i čuvali jedni druge.

- Sada ljudi imaju slobodu i sve ugodnosti, a ipak su nekako hladni jedni prema drugima - govori nam baka koju je došao da poseti praunuk Borislav Savić (24) iz Lipljana sa Kosmeta, čijoj je majci Jelisava baka.

ZVANIČNO ROĐENA 1920.

- IAKO joj u ličnoj karti piše da je rođena 1920. godine, kako mi je ranije pričala, ima barem dve godine više. Jer, tada su porodice bile sa više dece i upisivali su ih u knjige rođenih kada bi stigli, uglavnom nekoliko godina po rođenju -objašnjava nam Dragodin. Veruje da je najstarija žena u Toplici, ali ne zna da li je i u čitavoj Srbiji.