ISTORIJSKI DODATAK - PARTIJA KRILA ISTINU O KOSMETU: Kako je počeo proces izdvajanja južne pokrajine iz Srbije i Jugoslavije
KAD god, bar za trenutak, pomislimo da je o događajima vezanim za Kosovo i Metohiju posle Drugog svetskog rata sve rečeno, kao po pravilu, niskrsne poneki novi podatak koji nas primorava da sa po ko zna koji put iznova zapitamo da li je redosled sad već istorijskih dešavanja mogao da ima i drugačiji ishod.
Arhiva
Pred čitaocima "Novosti", uz pomoć knjige Miladina Vilotića "Ko je i zašto skrivao istinu o Kosovu i Metohiji", nalazi se štivo koje otkriva sudbinu partijskih dokumenata koji su skrivani od naučne i šire javnosti i imali status poverljive službene tajne, za koju nisu znali čak ni visoki partijski i državni rukovodioci. Ni danas se ne zna - ko, kada i kako je uklonio ove dokumente iz poverljive arhive partijskog vrha.
I dok su albanski separatisti, pod partijskim barjakom Saveza komunista Jugoslavije, svojim nastupanjem jasno iskazali svoje ciljeve, politička i državna elita Juugoslavije i Srbije nije izvlačila nikakve pouke. Brionski plenum i smena Aleksandra Rankovića i čitave jedne političko-bezbednosne nomenklature, onesposobili su politički vrh.
U pokrajini su sudstvo i državna bezbednost prepušteni upravo separatistima. Partijski organi i državne vlasti bili su paralisani i to je omogućavalo kontinuitet etničkog čišćenja. Tako stvorena atmisfera omogućila je inkorporaciju separatistički orijentisanih Šiptara, posebno onih pristiglih iz Albanije, u sve pore društveno-ekonomskog života.
Posle Brionskog plenuma i XIV sednice CK SK Srbije osvojili su ključne pozicije, obezbedili su podršku Josipa Broza Tita i potpunu naklonost rukovodstava Slovenije i Hrvatske. Nije im nedostajala ni podržka autonomaša iz Vojvodine. Dalje je sve teklo po planu. Osamostaljuju se u odnosu na Srbiju i vezuju se za jugoslovenski vrh.
Separatisti se više nisu mogli zaustaviti jer je srpska rukovodeća elita bila nejedinstvena pod teškim bremenom Brionskog plenuma, Četrnaeste sednice CK SK Srbije i izopštenja Dobrice Ćosića iz političkog i javnog života, bez snage da bilo šta ozbiljnije preduzme i zbog toga objektivno postaje saučesnik u egzodusu Srba i statusa koji trenutno ima južna pokrajina..