SELO MOJE DRAŽE OD PARIZA: Petočlana porodica povratnika iz Francuske Manojlović skućila se u Karbulovu kod Negotina

Manojlovići već dve godine gaje voće na preko sedam hektara, od više od 20 koliko imaju u posedu. Prvo su na pet i po hektara zasadili 4.200 stabala dunje, a potom i 600 stabala šljive. Ovih dana na jednoj od parcela niče i novi voćnjak od 1.500 stabala domaće šljive.

- Planiramo da zasadimo još dunja i šljiva. Nadamo se pomoći države da napravimo destileriju i to voće preradimo. Pored rakije planiramo i proizvodnju džemova. Dunje su sad u drugoj godini, pa već od sledeće očekujemo prvi rod. Hladnjača bi nam takođe bila neophodna, ali smo tu na vezi sa lokalnom samoupravom, pa se nadamo da ćemo i to imati uskoro - kaže Desko Manojlović.

OVA petočlana porodica živi na dedovini i nijednog se, vele, trenutka nisu pokajali što su se vratili. To im je pokazala i epidemija korone koja je zatvorila u četiri zida mnoge, ali ne i Manojloviće koji svakodnevno uživaju u svom prostranstvu.

- Mladi smo otišli za Francusku, pa sada svima koji to žele pomažemo i kažemo da idu i probaju, ali da znaju da nema te širine i te slobode ko na kućnom pragu. Kada su naša deca prvi put došla u Srbiju, legli su na travu i rekli: "Mama, celo je nebo naše!". U Parizu smo živeli u stanu i sinovi nikad nisu mogli da vide celo nebo kao ovde. I to je prelomilo - kaže Dragana Manojlović.

Sada porodica živi od svog rada na imanju. Pomaže im Deskova majka Slavica, koja je i sama osamdesetih došla u Karbulovo sa dvema sestrama iz Peći. Tu se udala, skućila za sva vremena i srodila sa meštanima.

- Petoro unučadi imam od sina i ćerke. Bog nas nakitio. Pokojni suprug i ja smo prvi otišli u Francusku, 1983. Decu su čuvali svekrva i svekar. Mi došli, oni otišli. Desko i snaja su se sad vratili i srce mi je ponovo na mestu. Pomažem im koliko mogu oko kuće da bi oni mogli da rade u voćnjacima i u gradu u svom lokalu brze hrane - kaže Slavica Manojlović, Deskova majka.

MANOJLOVIĆI su, kažu, srećni i sa srećom sve mogu. A ništa im nije teško. Rade ono što vole. Država im je, veli, obećala da mogu da računaju na njenu pomoć. To im je i nedavno rekao ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, koji ih je posetio u Karbulovu i obišao njihove voćnjake.

- Mi ćemo preko svoje Uprave za dijasporu u Srbiji i regionu napraviti jednu kontakt tačku i posebnu službu koja će našim ljudima u dijaspori približiti sve ono što država u ovom trenutku radi na jačanju infrastrukture, uslova života, ulaganjima u zdravstvo, školstvo, različitim oblastima našega društva koji poboljšavaju sve uslove za život i za rad upravo ovde u Srbiji. Do kraja godine, a možda i pre ako epidemiološki uslovi dozvole, imaćemo i skup u Beču sa negotinskom lokalnom samoupravom iz ovog kraja koji su zainteresovani da čuju šta je to što država sve nudi - rekao je ministar Nikola Selaković.

OPŠTINA Negotin samo za podsticaje u poljoprivredi izdvaja 20,5 miliona dinara. Ukupna ulaganja u poljoprivredu, iz svih izvora, kaže Vladimir Veličković, predsednik opštine Negotin, kroz agrarni budžet, programe, komasaciju u selima, iznose 88,6 miliona.

- Naš agrarni budžet je najveći u ovom delu Srbije i obuhvata podršku mnogim granama poljoprivrede, posebno voćarima. Ove godine ćemo ovom gazdinstvu omogućiti posle završetka sadnje novu bušotinu, koja će njima mnogo značiti - dodaje Veličković.

PRIORITETI VOĆE I LOZA

NAJVEĆI prioriteti su podizanje novih zasada voća i vinograda kod kojih opština poslednje četiri godine daje 100 posto povraćaja sredstava. Prioritet su i bušotine, sistemi kap po kap. U lokalnoj samoupravi ističu da će u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede nastojati da obezbede sredstva za subvencionisanje nabavke nove opreme, kao i za ograđivanje parcela.

U INOSTRANSTVU 15.000 NEGOTINACA

PREMA poslednjem popisu, u opštini Negotin živi oko 35.000 ljudi. U inostranstvu ih je preko 15.000. Najviše u zemljama zapadne Evrope, pretežno u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji i Francuskoj, gde stasava već četvrta generacija Krajinaca.