KLARK UBEĐUJE SVET DA JE HUMANISTA: Istoričar Mile Bjelajac o licemerju generala SAD i zločinu alijanse 1999.

U intervuju za "KosovoPres" nastavlja: "Sve što smo tražili bilo je da etničko čišćenje stane i da NATO mirovnjaci uđu da zaštite stanovništvo".

Za svoju "humanost", i pored stradanja kolona izbeglica, patnji stanovništva, pogibije Atlantske brigade pod tepihom NATO bombi, nagrađen je ne samo nazivima ulica po gradovima pokrajine, već je, prema pisanju BIRN-a, u korist (svoje) kanadske firme Envidity Energy Inc. 2013. dobio prava na istraživanje ležišta lignita na trećini teritorije Kosova, a 2016. i koncesiju za eksploataciju i proizvodnju gasa iz uglja. Rezerve uglja su procenjene na 12 milijardi tona.

Klark je izvesno zaboravio ili zaturio svoja rana priznanja u intervjuu Dejvidu Martinu na CBS News 15. maja 2000: "Milošević, govoreći otvoreno, nikad nije stvarno shvatio da ovaj rat nije striktno bio vezan za Kosovo. To, konačno, nije bio ni konflikt zbog etničkog čišćenja. To je bila bitka za budućnost NATO, bitka za kredibilitet Sjedinjenih Država kao sile u međunarodnim odnosima". O potrebi dokazivanja kredibiliteta SAD govorio je i ubeđivao delegaciju američkih Srba sam predsednik Klinton 4. aprila 1999. Albance je pomenuo samo u prvoj rečenici prilikom susreta.

U sad već čuvenom izveštaju Vilija Vimera kancelaru Šrederu 2. maja 2000., posle sastanka zemalja NATO u Bratislavi, iznose se ocene i poruke SAD iz kojih se vidi prava pozadina zahteva u Rambujeu i agresije. Cilj je bio uspostavljanje trajne kontrole teritorija Srbije, odvajanje Kosova i stacioniranje vlastitih snaga: "Srbiju treba trajno držati izvan evropskog razvoja". Vimer navodi da su SAD od saveznika tražile da se "što je moguće brže izvrši međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo."

GERHARD Šreder je jedan od retkih vinovnika iz 1999. koji će 9. marta 2014. priznati: "Kada se postavilo pitanje događaja (...) na Kosovu, mi smo poslali naše avione, naša tornada ka Srbiji zajedno sa NATO-om bombardovali smo suverenu državu, iako za tako nešto nismo imali dozvolu Saveta bezbednosti". Ovo navodi Švajcarac Danijel Ganzer u knjizi "Nezakoniti ratovi" i dodaje da je trebalo da zbog nezakonitog rata na sud u Hagu budu izvedeni pored Klintona, Šreder, Joška Fišer i Rudolf Šarping.

Komplot Klarka i Vokera, da se pomaže OVK, ali da se njeni zločini ne pominju, kako bi se dobio povod za rat, mnogi su do sada razotkrili. Rat se želeo uprkos nastojanju Jugoslavije da se očuva sporazum Milošević - Holbruk iz oktobra 1998. O tome je svedočio niko drugi do šef posmatračke misije Evropske unije na Kosovu Nemac Ditmar Hartvig, čiji su predstavnici bili na licu mesta. Njeni članovi su odlično prepoznali da njihove vlade ne koriste njihove izveštaje i potpuno suprotno informišu javnost. I general Hajnc Lokvaj (OSCE) piše: "Bilo je sasvim jasno da se nije (u Račku) radilo o masakru civila". I ambasador Keler (OSCE) je video da se radilo na tome da dođe do rata. Mnogi su o tome kasnije sa gorčinom pisali.

DANAŠNjU Klarkovu kampanju na očuvanju mita o "humanitarnoj" ratnoj akciji dezavuiše i upečatljivo svedočenje nekadašnjeg britanskog vojnog atašea u Beogradu Džona Kroslanda. Pred sudom u Hagu ocenio je OVK kao terorističku organizaciju koja je započela oružanu borbu, koju su Srbi imali pravo da suzbiju. On kaže: "Međunarodna zajednica je podržala OVK. Klinton, Holbruk, Olbrajt odlučili su da smene vladu u Srbiji, a OVK je bila jedno od sredstava da se to sprovede". Na istom tragu zaključuje i saradnik Stroba Talbota, 2005., da je pravi razlog za rat bio otpor Jugoslavije potčinjavanju, "a ne nevolje kosovskih Albanaca. Milošević je bio problem za transatlantsku zajednicu predugo, tako da su Sjedinjene Države osećale da će on jedino reagovati na vojni pritisak (...). On je izazvao osnovne NATO vrednosti i samu njegovu egzistenciju".

Raskrinkavanju propagandne obmane o navodno pripremljenom, a otkrivenom planu "Potkova" (u orig.) po kome su srpske snage pripremale potpuno proterivanje Albanaca i u tom cilju počele vraćati vojne snage i policiju na Kosovo i Metohiju, učestvuje nehotično i sam general Klark. U svedočenju pred Vojnim odborom Senata 1. jula 1999, naveo je da je ponovno jačanje VJ na Kosovu bila posledica srpskih saznanja da su prireme za napad u toku. Ušli su da spreme odbranu kako bi sprečili invaziju NATO. Dakle, sam je potvrdio da je jačanje srpskih snaga bilo u direktnoj vezi sa planovima NATO, a ne priprema za izvođenje tzv. plana "Potkova". Ali toga nema u njegovoj memoarskoj knjizi.

IZ ovog podsetnika biva jasno zašto je osmišljen koncept "humanitarne intervencije" i zloupotreba pojma "genocid", kako bi se, eto, steklo arbitrarno pravo na intervenciju, a zaobišle OUN. O "humanitarnom imperijalizmu" su pisali do sada mnogi na Zapadu, ali možda ga najbolje ocrtava naslov knjige Žana Brikmona (2006), "Humanitarni imperijalizam: Upotreba ljudskih prava da bi se prodao rat."