I GENI ODREĐUJU TEŽINU KOVIDA? Naučnici iz Srbije pokušaće da nađu odgovor zašto se infekcija virusom nepredvidivo komplikuje
U KOVID-bolnici u Batajnici preminula je devojka od 32 godine: bila je zdrava, na vreme je došla na lečenje, brzo je smeštena u poluintenzivnu negu, ali se situacija toliko pogoršavala da je za manje od 24 sata razvila sve moguće komplikacije - od "belih pluća" do duboke venske tromboze cele desne noge!
Direktorka bolnice Tatjana Adžić Vukićević rekla je da je to dosad najmlađa žrtva kovida u ovoj bolnici.
Zašto kovid 19 ima ovako i težak i nepredvidiv tok i fatalan ishod čak i kod mladih dotad zdravih ljudi, još nije razjašnjeno. U svetskim centrima razmatra se više mogućih razloga za ovakvu progresiju bolesti, a srpski naučnici pokušaće da otkriju koliki uticaj na to ima genetika, u okviru Specijalnog programa istraživanja kovida.
- Znamo da nema pravila u kom će pravcu da se razvija bolest izazvana virusom korona. Potpuno je individualno kakva će biti klinička slika, a nauka traži odgovor kakva je povezanost genskih varijacija i virusa sa jedne strane i našeg organizma - kaže Tatjana Simić, profesorka na Medicinskom fakultetu i vođa projekta. - Ispitivaćemo da li teže kliničke slike pacijenata zaraženih koronom zavise najpre od njihove genetike.
Projekat bi trebalo da rasvetli na koji način različitosti u genima mogu uticati na ozbiljnost kliničke slike.
- Pokazano je da virus korona, pored izuzetnog zapaljenja u našim ćelijama, prouzrokuje veliku produkciju slobodnih radikala i da su oni medijatori različitih oštećenja u različitim organima - navela je profesorka Simić. - Mehanizmi odbrane se od osobe do osobe razlikuju iz razloga što su tokom evolucije nastale male varijacije u genima, tako da različite osobe imaju različit kapacitet za odbranu od slobodnih radikala koje je potrebno neutralisati.
Profesorka kaže da se veruje da se sa olujom zapaljenskih molekula dešava i oluja slobodnih radikala.
- Naša grupa se godinama bavi pojačanom produkcijom slobodnih radikala i oksidativnim stresom, kod hroničnih nezaraznih oboljenja kao što su maligniteti i kardiovaskularna oboljenja, samim tim je jasna povezanost tih bolesti sa dobijanjem teških formi kovida - objasnila je prof. Simić.
Naši naučnici istovremeno sprovode i studiju kojom se prati kako se virus korona menja, a virusolog dr Tanja Jovanović, profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu kaže da je pripremljena nacionalna studija o efikasnosti vakcinacije, koja bi uskoro trebalo da počne.
- Ispitivaće se obe komponente, i antitela i ćelijski odgovor, i kod vakcinisanih osoba i kod onih koji su imali prirodnu infekciju - objasnila je prof. Jovanović. - Jedan segment je i praćenje virusnih varijanti kod vakcinisanih, jer dolazi do infekcije između dve doze, da vidimo da li je to infekcija istom ili izmenjenom varijantom virusa. U studiju će biti uključeni i oni ljudi koji počinju proces vakcinacije. Očekujemo da nekoliko desetina hiljada ljudi bude obuhvaćeno studijom, pretpostavljamo do kraja godine.
U "ARENI" SVI SA UPALOM PLUĆA
PUKOVNIK Predrag Bogdanović, rukovodilac privremene bolnice u "Areni", kaže da svi oboleli imaju obostranu upalu pluća. Od 311 pacijenata u "Areni", 288 je na kiseoničkoj terapiji. Njihov najmlađi pacijent ima 21, a najstariji 84 godine.