STAROST DOČEKALO 200.000 LJUDI BEZ PENZIJE: Broj penzionera u stalnom padu, dugačak spisak onih sa više od 65 godina bez primanja
VIŠE od 200.000 ljudi, starijih od 65 godina, u Srbiji ne prima penziju. Najveći broj njih su žene, a ovaj problem biće još izraženiji u godinama koje dolaze, jer je poslednje dve decenije sve manje radno sposobnih ljudi u PIO sistemu.
Mnogi rade u sivoj ekonomiji, velika je nezaposlenost, a i kada su zaposleni, privatni poslodavci pribegavaju prijavljivanju radnika na najnižu osnovicu ili im plaćaju na ruke i bez prijave Fondu PIO.
Prema poslednjem popisu stanovništva u oko 220.000 domaćinstava bar jedna osoba ne očekuje ček svakog meseca, dok u oko 18.000 domaćinstava poštar ne zvoni ni za jednog bračnog druga. Penzija ne stiže uglavnom pripadnicama lepšeg pola, pošto od ukupnog broja starijih bez prihoda, čak 85 odsto čine žene.
Nada Satarić, iz Udruženja "Snaga prijateljstva - Amiti", navodi da je van PIO sistema u 2016. godini bilo oko 136.000 žena i oko 48.000 muškaraca sa 65 i više godina.
- Razlozi su mnogobrojni, počev od toga da su u pitanju domaćice čiji su muževi bili zaposleni, a one su brinule o deci i kući, pa penzije danas imaju samo muževi, zatim poljoprivredne radnice, žene iz seoskih gazdinstava gde su se uglavnom uplaćivali doprinosi za penziju za nosioca gazdinstva - kaže naša sagovornica. - Ima i onih ljudi koji su radili i uplaćivali doprinose za PIO, ali ispod 15 godina čime nisu stekli uslov za ostvarivanje prava. Čak iako su recimo uplaćivali doprinose 14,5 godina, ništa ne dobijaju, niti jednokratni povraćaj uplaćenih sredstava, niti bilo šta. Konačno tu su i sezonski radnici, koji su radili u poljoprivrednim zadrugama tokom leta i bili plaćani po dnevnici na ruke.
Danas sve te osobe nisu nužno u siromaštvu, ako recimo supružnik ima dobru penziju ili ako imaju decu koja rade i dobro zarađuju pa im pomažu. Međutim gotovo polovina njih se ne može osloniti na podršku srodnika bilo zato što su i njihove prinadležnosti male ili zato što ih nemaju, a ne mogu se izdržavati od rentiranja imanja. Pojedini koji su još uvek radno sposobni rade u sivoj zoni pa se nekako izdržavaju a pojedini žive u dubokom siromaštvu.
Andrija Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije, smatra da bi resorno ministarstvo trebalo ozbiljnije da se pozabavi ovom nemalom populacijom ljudi koji nemaju nikakva primanja.
- Naš odnos prema ljudima koji nisu članovi udruženja, a pritom nisu ni na spisku PIO fonda isti je kao i prema penzionerima članovima - kaže Savić. - Oni su ravnopravni sa ostalima za rehabilitaciju u banjama na početku i podelu humanitarnih paketa na kraju godine.
Produženje životnog veka jedan je od najvećih uspeha čovečanstva, ali i zdravstvenih izazova. Stručnjaci upozoravaju da nacija dramatično stari, broj novorođenčadi je sve manji, a ljudi srednje dobi odlaze iz zemlje. Posebno je alarmantan broj starijih od 80 i 85 godina. Jedna od mogućnosti za rešavanje ovog problema je uvođenje socijalne penzije, po kojem bi i osobama sa nedovoljnim brojem godina u radnoj knjižici ili bez dana radnog staža pripao penzioni ček.
U susednoj Hrvatskoj postoji plan kojim bi trebalo da se obuhvate osobe koje su najmanje 15 godina imale prebivalište u ovoj državi i nemaju nikakvih drugih izvora prihoda. Pritom su stariji od 65 i nemaju dovoljno staža da bi ostvarili starosnu penziju ili ga uopšte nemaju pa u starosti nemaju nikakvih primanja. Pre epidemije bilo je planirano da se, kako je Hrvati zovu, nacionalna penzija, uvede do kraja ove godine.
- Sistem državne novčane pomoći koji danas postoji u Srbiji očito da nije efikasan - smatra Satarićeva. - Njime je obuhvaćeno manje od 20.000 starijih od 65. Uslovi su visoko postavljeni, pa mnogi i ne pokušavaju da ga ostvare. Ako imaju više od hektara zemlje moraju da je stave pod hipoteku ili ako imaju srodnike koji su po zakonu u obavezi da učestvuju u njihovom izdržavanju, moraju da ih utuže sudu da bi sud utvrdio da li i koliko oni mogu da ih pomažu. Konačno i ta pomoć koju ostvare, oko 10.350 dinara, toliko je niska da ona nikoga i ne izvlači iz siromaštva.
Ona naglašava da bi uspostavljanje sistema socijalnih penzija moglo da bude rešenje. O socijalnim penzijama se u Srbiji diskutuje od 2006. godine i njihovo uvođenje je bilo predviđeno u Nacionalnoj strategiji o starenju za period 2006 - 2015. godine, ali to se nije dogodilo. Nova strategija nije ni doneta.
SVE VIŠE STARIJIH od osamdeset
Na Starom kontinentu trenutno više od 160 miliona ljudi ima više od 60. Predviđa se da će u EU do 2060. očekivani životni vek pripadnika "jačeg" pola biti produžen na 84,5 godina, dok će žene dogurati do čak 89. U istom periodu utrostručiće se broj starijih od 80 - sa 22 miliona na 61 milion. Kada je reč o našoj zemlji, u naredne dve i po decenije udeo starijih od 65 trebalo bi da dostigne oko 25 odsto, što znači da će svaki četvrti stanovnik Srbije imati više od 65.
U 100 DRŽAVA može i BEZ STAŽA
Institut nacionalne penzije trenutno ima stotinak država širom sveta kao osnovni mehanizam zaštite starijih osoba od siromaštva. U razvijenim zemljama one su samo dopuna, kao neka vrsta socijalne pomoći. Osim Novog Zelanda i Holandije, preostalih 20 zemalja OECD, takođe imaju neku vrstu ovakvih primanja. U istočnoj Evropi ona predstavlja obezbeđenje minimalnog dohotka u starosti.