ĐETINJA UMIRE NA NAŠE OČI: Zaštićena flora i fauna pred izumiranjem, sa gradske plaže nestali kupači

Najlepša planinska reka u zapadnoj Srbiji danas je jedini kolektor i kanalizacija za 70.000 Era, Gradskom plažom sred grada "plove" fekalije, izlivanje hemikalija je svakodnevica, mini-hidrocentrale su "ucevile" njene pritoke, ubrzana je urbanizacija njenog bajkovitog kanjona, veštačko jezero Vrutci "zaliva" je cijanobakterijama - umire Đetinja na naše oči.

Do pre 20 godina, u "maloj svetoj reci" pod Tarom i Zlatiborom, Užičani su se kupali. Leti, svakodnevno nekoliko hiljada Era uživalo je na Gradskoj plaži. Danas, kupači se mogu na prste izbrojati.

 - Đetinja danas opasno ugrožava i druge reke, već decenijama ova pritoka Zapadne Morave "meta" je zagađivača koji ostaju neotkriveni, uprkos neprocenjivoj šteti za ekosistem i ljude. Sistem javne kanalizacije ispušta se u Đetinju - objavile su Dragana Milijašević i Tamara Glavonjić u istraživanju za Geografski institut "Jovan Cvijić". - Duž reke, ni na jednom mestu ne postoji sistem za preradu otpadnih voda.

Vlada Srbije je svojevremeno za Užice obezbedila kredit nemačke KFW banke vredan 9,2 i poklon Evropske unije od šest miliona evra, za izgradnju centralnog postrojenja za preradu opasnih voda. Bila je to šansa da Đetinja prvi put u novijoj istoriji bude čista, celim svojim tokom. Grad nije na vreme pripremio dokumentaciju, a poklon vredan 15 miliona evra, preusmeren je u druge, odgovornije sredine. Za ovaj propust niko nije odgovarao.

Tako je Đetinja danas, svakog dana obojena hemijom druge boje, a nesnosan neprijatan miris širi se Gradskom plažom.

- Ovakvi incidenti su u nadležnosti republičke inspekcije. Naša komunalna policija samo asistira u pokušaju pronalaženja krivaca. Obilazimo obalu, ali otkrivanje tačnog mesta ispuštanja i odgovornih, nije dalo rezultate - rekao je za "Novosti" Zoran Militarov, načelnik Gradske uprave za inspekcijske poslove.

Ere stvari drugačije vide: šta ako otkriveni "mali" zagađivač, tuži onog najvećeg i najneodgovornijeg, Grad Užice sa svojih 70.000 stanovnika, koji svakodnevno truju reku?

Još jedna kazna za neodgovornost, stigla je u decembru 2013. godine. Zagađenje jezera Vrutci, izazvalo je cvetanje kancerogenih cijanobakterija. Užice je postalo "kanister siti", pijaća voda je gotovo dva meseca bila dostupna sa cisterni raspoređenih po gradu. Problem je rešen, ne otklanjanjem uzroka, već skupom rekonstrukcijim fabrike vode i upotrebom još skupljih hemikalija.

Đetinju ubijaju i povlašćeni, skupi "zeleni kilovati". Jedna za drugom, niču mini-hidrocentrale na reci i njenim pritokama. Nedavno je rekonstruisan ispust za MHE, na brani Vrutci, ispostavilo se, bez građevinske dozvole.

- Ubuduće će umesto vode sa vodozahvata iz gornjeg toplijeg nivoa Vrutaka, u Đetinju biti ispuštana ledena voda sa dna jezera. Niko ne nudi odgovor na pitanje, šta će se dogoditi sa životinjskim i biljnim svetom. Ova vest nije zabrinula ni one malobrojne kupače - kaže Tijana Jevtić iz Udruženja "Libergraf".

A "mala sveta reka", stanište je brojnih endemskih i reliktnih biljnih i životinjskih vrsta. Uz bogatstvo ribljeg fonda, posebno se izdvaja u Srbiji najbogatija, fauna dnevnih leptira sa čak 17 vrsta na listi Crvene knjige ugroženih.

Krajem marta ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović i gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević potpisale su tri ugovora vredna ukupno 19 miliona dinara - kao pokušaj rešavanja aero zagađenja u "čađavoj dolini".

Sa "Srbijavodama" potpisan je ugovor vredan 15 miliona dinara za uređenje korita reke Đetinje, na potezu od Gradske plaže do Velikog parka.

NELEGALNI "ZELENI KILOVATI"

NEDAVNO je zakonom zaštićena, najstarija polifazna hidrocentrala u Evropi "Pod gradom", dograđena i rekonstruisana. Na muzejsko blago dodata je nova MHE. Udruženje "Libergraf" izdejstvovalo je zabranu daljih radova i vraćanje spomenika kulture u prvobitno stanje. Nažalost, "vuk je pojeo magarca", Užičani su dovedeni pred svršen čin i mala je verovatnoća da će zakonsko rešenje biti sprovedeno u delo.

URBANIZACIJA

UŽICE je uložilo stotine hiljada evra u uređenje biciklističke i šetačke staze u zaštićenoj klisuri Đetinje. Umesto povećanja stepena zaštite, usledila je izgradnja replike neolitskog naselja u Staparskoj banji, kilometar od autentičnog i neistraženog arheološkog neolitskog naselja - Staparske gradine. Za nekoliko drvenih kućica, potrošeno je 650.000 evra. Troškovnik je proglašen tajnim, što su "Novosti" više puta i objavile.