INTERVJU Irena Vujović: Rešićemo odlaganje otpada u 50 opština

U svakoj od ovih oblasti radimo paralelno, a očekujem da će građani prve rezultate moći da vide i u ovoj godini.

Ovako za "Novosti", o najvažnijim planovima ministarstva koje vodi i najvećim ekološkim problemima u Srbiji, govori Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine.

Zbog nagomilanih problema u ovoj oblasti, čije rešavanje u većini slučajeva još nije na pomolu, mnogo je onih koji tvrde da je Srbija crna ekološka tačka Evrope. Već decenijama naša zemlja je "pritisnuta" zagađenjima vode, vazduha, ali i zemljišta. Čini se kao da nikada nije bilo toliko ekoloških izazova budući da je stanje u mnogobrojnim oblastima očuvanja životne sredine - alarmantno. Sa jedne strane su problemi zagađenja, sa druge, pre svega nedovoljno novca u kasi Ministarstva, ali i velika neodgovornost prema životnoj sredini i pojedinaca i kolektiva. Bilo je, istina, i mnogo pokušaja da se nagomilani problemi reše, ali većina njih, nažalost, bezuspešno.

* Trajno rešavanje ekoloških izazova zahteva mnogo novca. Sa koliko sredstava raspolaže Ministarstvo, a koliko je zaista potrebno da se reše gorući problemi?

 - Budžet Ministarstva u ovoj godini je 8,3 milijarde dinara, dok je kroz kredite planirano još 320 miliona evra. Naše ministarstvo radi i na velikim infrastrukturnim projektima zbog kojih će biti neophodno da povećamo budžet. Imamo ambiciozne planove i mnogo posla u ovom sektoru, a cilj nam je da napravimo održiv sistem i da generacijama koje dolaze ostavimo zdravu životnu sredinu.

* Da li ste planirali neke veće akcije, kako bi se unapredilo stanje životne sredine u Srbiji?

 - Veliki i važni projekti su izgradnja osam regionalnih centara za upravljenje otpadom po evropskim standardima, u koje ćemo uložiti 100 miliona evra. Oni će doprineti da se reši problem tretmana otpada, u više od 50 gradova i opština. Izdvojili smo iz budžeta i sredstva za izgradnju transfer-stanica u Novoj Varoši i Knjaževcu, za proširenje kasete u deponiji Duboko u Užicu, kao i za zatvaranje i sanaciju nesanitarnih deponija u Čačku, Trsteniku i drugim mestima.

* Za takve projekte je neophodno angažovati i lokalne samouprave.

 - Pozvali smo nadležne u gradovima i opštinama da popišu divlje deponije na svojoj teritoriji, da bismo podržali njihovu sanaciju. Do kraja godine počećemo izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda u 28 lokalnih samouprava, sa pratećom kanalizacionom mrežom, što su takođe zahtevni projekti. Za to smo obezbedili 200 miliona evra od Razvojne banke Saveta Evrope.

 * Kotlarnice su veliki izvor aero zagađenja. Da li ste i njih imali na umu?

 - Prvi put ove godine Ministarstvo odvaja 300 miliona dinara za zamenu i rekonstrukciju dotrajalih kotlarnica u javnim ustanovama i domaćinstvima. Izdvojili smo i 100 miliona za pošumljavanje. Kroz te projekte smo podržali više od 50 lokalnih samouprava, a moj lični zahtev je da ih što pre završe i da u novoj grejnoj sezoni dišemo čistiji vazduh.

* Hoće li biti i novih konkursa?

- Planiramo da raspišemo i nove konkurse, kako bismo podržali još više gradova i opština, a nastavljamo i sa subvencionisanjem elektro i hibridnih vozila.

*Da li bi trebalo oštrije kažnjavati nesavesne pojedince i kolektive?

- Moj stav je jasan i isključiv: poštovanje zakona nema alternativu. Inspekcijske službe neprestano rade, obavljaju redovne kontrole, a izlaze na teren i po prijavama građana. Već smo kažnjavali pojedine operatere koji nisu imali odgovarajuće dozvole ili su im one istekle. Kaznili smo i one koji su odlagali opasan otpad, iako imaju dozvolu samo za odlaganje neopasnog. Moram da istaknem da nama nije cilj da kažnjavamo, već da pomognemo svim akterima da poštuju propise, posebno u oblasti kao što je životna sredina, koja se tiče svakog od nas.

* Neka ministarstva i njihove nadležne službe takođe treba da brinu o očuvanju životne sredine, ali se ponekad čini da ne mare za to, pa svojim dozvolama i činjenjem ili nečinjenjem odgovornost za ekološke probleme prebacuju jedni na druge.

- Resor životne sredine je u brojnim segmentima povezan sa drugim u Vladi. Sa Ministarstvom rudarstva i energetike imamo zajednički cilj, a to je da se iz godine u godinu sve više približavamo evropskim standardima, kada je reč o energetskoj tranziciji i zelenoj energiji. Zato smo napravili radnu grupu kako bismo zajedno rešavali probleme koji su usko povezani u ovoj oblasti. Zaštita voda od zagađivanja je u nadležnosti Republičke direkcije za vode, koja pripada resoru poljoprivrede, a dobar primer saradnje je čišćenje Potpećkog jezera, odakle su ekipe "Srbijavode", uz podršku EPS, uklonile više od 10.000 kubika otpada. Oblasti koje su nam poverene su kompleksne i ponekad nije lako u kratkom roku naći adekvatno rešenje. Ali upravo u tome i jeste suština, da radimo kao tim okupljen u Vladi i da zajedno nalazimo najbolja rešenja.

GRADSKE TOPLANE

* Kako planirate da rešite problem prekomernog zagađenja vazduha u Srbiji, zbog čega nas i evropske institucije opominju?

 - Aero zagađenje je složen i decenijama prisutan problem, i zato smo počeli da ga rešavamo odmah po preuzimanju resora. Ove godine će gradska toplana u Kragujevcu, koja je jedan od većih zagađivača, biti priključena na gas. Valjevu smo dodelili 80 miliona dinara kako bi i toplana u tom gradu prešla na gas. U Kosjerić ulažemo skoro 40 miliona za toplanu i individualna ložišta, a procene su da će, po realizaciji projekata, zagađenje u centralnoj gradskoj zoni biti smanjeno za 70 odsto. To su samo neki od primera. Ovom prilikom ih sve pozivam da prate javne pozive Ministarstva, jer planiramo da nastavimo sa podrškom.

Plutajuće brane

Ministarka Vujović potpisala je u ponedeljak ugovor sa predsednicima opština Priboj, Prijepolje i Nova Varoš, o sufinansiranju izgradnje plutaćujućih brana za prikupljanje otpada na Limu. Početak radova očekuje se u junu, a 70 miliona dinara odobreno je na javnom konkursu. Postavljanje barijera očekuje se do septembra.