"TRPIMO LINČ I PRETNJE": Oglasila se kompanija čiji radnik bolesnom dečaku nije dao čokoladicu

- Od svog osnivanja 1953. godine (68 godina) kompanija Podunavlje AD je unapređivala standarde na tržištu i bila primer vrednosti, savesnosti, posvećenosti kupcu, humanog odnosa i društvene odgovornosti nekada Jugoslavije, a danas Srbije.

Zbog toga smo informaciju o uskraćivanju pomoći dečaku ugroženog zdravlja, ispred našeg maloprodajnog objekta u Bačkoj Palanci, shvatili veoma ozbiljno i odmah reagovali, navodi se u saopštenju.

- Utvrđivanje istine u ovom slučaju je naš vrhunski prioritet. Nakon što smo upoznati sa događajem koji se odigrao ispred jednog od naših maloprodajnih objekata, formirali smo komisiju koja ima zadatak da utvrdi činjenice kako bismo mogli da objektivno informišemo javnost i preduzmemo odgovarajuće korake. U toku istrage predstavnici komisije će neposredno sarađivati i sa porodicom dečaka i o rezultatu rada obavestiti javnost - dodaju. 

Kako kažu, kao kompanija oštro osuđuju i bore se protiv svake vrste diskriminacije i nasilja, uključujući i nasilje koje se vrši plasiranjem i širenjem lažnih vesti.

- U pojedinim medijima pojavila se netačna informacija “da je trgovac u prodavnici ošamario dečakovog druga”. Zbog širenja ove netačne informacije, naši zaposleni u ovom maloprodajnom objektu izloženi su javnom ličnu, uvredama i pretnjama. O motivima ovakvog postupka ne želimo da nagađamo, već ćemo kao odgovorna kompanija učiniti sve kako bi se istina utvrdila.

- Za svojih 68 godina postojanja, kompanija Podunavlje AD svake godine izdvaja sredstva za pomoć mladim talentima, deci, brojnim udruženjima građana, humanitarnim organizacijama, osobama sa invakiditetom, sportistima …U kompaniji u ovom trenutku radi više od 900 zaposlenih i u 130 objekata širom Srbije oni pružaju visoko kvalitetnu uslugu našim potrošačima. Ovo je prvi put od osnivanja kompanije da smo se u jednom objektu suočili sa ovakvom vrstom incidenta.

- Uz duboko saosećanje, dečaku i njegovoj porodici želimo dobro zdravlje, izražavamo duboko žaljenje zbog nastale situacije i do okončanja rada komisije, nećemo se dalje oglašavati, a slučaj ćemo predati i nadležnim organima Republike Srbije, policiji i tužilaštvu. Utvrđivanje istine u ovom slučaju je naš vrhunski priorite - stoji u saopštenju ove kompanije.

Dan ranije, oglasila se i majka dečaka

- U četvrtak uveče sam radila drugu smenu, a sin je krenuo da se prošeta. To radi uvek posle obroka, jer zbog dijabetesa mora da bude fizički aktivan. Sa sobom je poneo jednu čokoladicu i čokoladnu bananicu, aparat za merenje šećera u krvi i pen-insulin. U jednom trenutku mu se slošilo. Šećer mu je bio 3,2, a normalne vrednosti su od četiri do šest - rekla je za Kurir Marija M, majka dečaka.

Pojeo je obe čokoladice koje je imao kod sebe, ali mu se stanje za pet minuta veoma pogoršalo. Šećer mu je pao na 1,9. Jako se tresao i grčili su mu se svi mišići. Drugar koji je bio sa njim se uplašio i uspaničio. Ušli su zajedno u tu prodavnicu. Sin je prodavcima, bili su muškarac i žena, rekao da ima dijabetes, da mu je pozlilo i zamolio je za jednu bananicu koja mu je potrebna da bi podigao nivo šećera u krvi. Isterali su ga napolje i rekli: "Ako nemaš para, izađi" - ispričala je Marija.

PAO NA BETON

Dečaka su, kada je izlazio iz prodavnice, noge izdale i pao je na beton. Poslednjim atomima snage dao je drugu telefon i zamolio ga da zove tetku. Mamu nije hteo da uznemirava jer je bila na poslu.

- Drug mog sina je ponovo ušao u prodavnicu. Bio je jako uplašen, nije video drugo rešenje, te je pokušao da ukrade bananicu. Trgovac mu je lupio šamar i isterao ga napolje. Moja sestra je došla za pet minuta. Našla je Mihajla kako leži na betonu i grči se. Drug je plakao. Sina su bukvalno sekunde delile od sigurne smrti. Još je bio svestan, ali je mogao da padne u komu svakog sekunda - priča Marija.

Dečaku M. S. je odmah bilo bolje nakon što je popio "koka-kolu", njene sestre su ga odvezle kući, a nju tek tada obavestile šta se desilo.

- Oka nisam sklopila te noći, nisam mogla da dočekam jutro da odem tamo. Pitala sam ih da li bi mogli da me pogledaju u oči da je umro, a prodavac je rekao: "Verovatno ne". Rekli su mi i da ne znaju šta je dijabetes, te šta bi bilo da svaki dan neko traži nešto, a ja sam im na to odgovorila da ne moraju da znaju šta je dijabetes da bi bili ljudi. Pa, ne dolazi, valjda, svaki dan neko dete i moli za bananicu da bi ostalo živo?! - kaže Marija.