SUSRET SA ISTORIJOM: LJudevit Gaj opljačkao kneza Miloša; boravak u Zagrebu 1848. obavijen misterijama i zakulisnim političkim igrama

Elem, 1848. je godina. Evropa gori. Revolucionarni plamen zahvatio je gotovo pola kontinenta. Ustao je narod protiv feudalnih vlastodržaca, traže se osnovna ljudska prava, nacionalne slobode, oslobađanje kmetova...

Austrijski car Ferdinad Prvi beži iz Beča u Insbruk. A tamo, u carskom gradu, u izgnanstvu je i bivši srpski knez Miloš Obrenović. Našao se na velikoj muci. Gde da skloni glavu? Posle Beča planula je i Budimpešta, a potom i čitava Mađarska. Revolucionarni talas zahvatio je i njegova velika imanja u Vlaškoj.

MILOŠ, veliki "kombinator", shvata šta se dešava u Evropi. Nije uludo dobio epitet Veliki. Možda je uzdrmana Evropa prava prilika da povrati vlast u Srbiji. A da bi to uradio, trebalo je biti što bliže kući i onima koji za njegov povratak. I odlučuje da je Zagreb najidealnije mesto za boravak u tim smutnim i nesigurnim vremenima. A usput, kako ne zna ni jedan jezik, biće među narodom koji razume, kako bi se reklo - među svojima.

Posle abdikacije, knez Miloš je napustio Srbiju i našao se u izgnanstvu, kao i Karađorđe posle sloma Prvog srpskog ustanka. Ironija istorijske sudbine učinila je da su dve najveće ličnosti u novijoj srpskoj istoriji morale da napuste rođenu zemlju i da deo života provedu u tuđini. Istina, izbeglički položaj Karađorđa i Miloša nije bio isti. Vođi Prvog srpskog ustanka, prilikom prelaska preko Dunava oduzeli su sve do poslednje krajcare. Njegov kum Miloš (a u narodu se pripoveda od kad je kum, preko kuma, skratio kuma za glavu, kumstvo je među Srbima izgubilo na ceni), poneo je sa sobom gotovo celo svoje bogatstvo. Računa se da je raspolagao sa više od 550.000 dukata u zlatu. A to je u ono vreme bila ogromna suma i zahvaljujući tome, u evropskim prestonicama živeo je na visokoj nozi.

PORED luksuznog života, u Beču je Miloš vodio računa da neguje prisne i prijateljske veze sa najuglednim austrijskim ličnostima. Bio je uveren da će se kad-tad vratiti na kneževski presto. Hroničari beleže da je bio viđen gost kod austrijskog kancelara Meterniha, tada jednog od najuticajnijih državnika u Evropi. "Knez Meternih mi se vrlo prijateljski prikazivao, ne znam da li iz laskanja ili čista srca", govorio je Miloš. U znak pažnje prema moćnom austrijskom kancelaru, Miloš je naručio u Beogradu skupocenu narodnu nošnju za Meternihovu suprugu, koja je koštala više od 500 zlatnih dukata. Pravo malo bogatstvo. Miloševa svastika Tona Cukić, misleći da se narodna nošnja neće svideti velikoj bečkoj dami, rekla mu je:

- Da ste joj bar kupili nešto po njenom običaju, što bi mogla nositi...

- Boga ti, Tono, ćuti! Zar je ona željna haljina? Nego neka ima što druga nema!...

I TAKO će knez Miloš Obrenović inkognito stići u Zagreb kasno uveče 21. maja 1848. godine i odsesti u hotelu "Jeger horn" ("Lovački rog") koji se nalazio u Ilici, i u to vreme najprometnijoj ulici hrvatske prestonice. Ali, od tajanstvenog boravka u gradu podno Sljemena nije bilo ništa. Umesto tajnošću, poseta je bila obavijena mnogobrojnim misterijama.

Čim se sa svojom pratnjom, koju su činili dvojica slugu i lični lekar smestio, hotel je stavljen pod stražu narodnih gardista.

"Da niti kome daju kod mene doći, niti kome od mojih daju izaći" - pričao je docnije bivši knez. Uskoro su na vrata njegove sobe zakucala dvojica gradskih izaslanika, sa nalogom glavnog sudije Kamaufa da smesta napusti grad.

Istovremeno kad i Miloš, u Zagreb stiže Milivoje Petrović Blaznavac, bivši ađutant kneza Aleksandra Karađorđevića, a ironijom sudbine budući namesnik maloletnog Milana Obrenovića. Blaznavac je kao čovek od poverenja poslat u Beč da motri na svaki korak kneza Miloša. Čim je stigao, on obaveštava Ljudevita Gaja, hrvatskog književnika, deklarisanog vođu Ilirskog pokreta i predvodnika narodnog preporoda, ko je došao u Zagreb.

TEŠKO je danas rekonstruisati šta se baš tačno dešavalo u ovom zamršenom i misterioznom slučaju. U svakom slučaju Ljudevit Gaj, koji je kod bana Josipa Jelačića bio poverenik za spoljne poslove, vodio je neku svoju ličnu igru, a verovatno i ponešto za vlast u Beogradu. On je organizovao stražu ispred hotela i napisao nalog za napuštanje Zagreba. Video je dobru priliku da od svrgnutog kneza iskamči znatnu svotu novca. Kada se Gaj pojavio na vratima hotelske sobe, Miloš ga je dočekao salvom ozlojeđenih reči:

"Zar je to bratstvo, zar je to slovenstvo? Ja vam dolazim kao rođenoj braći, a vi me dočekujete i sa mnom postupate kao sa zlotvorom."

Vođa Ilirskog pokreta je odmah počeo da u priču uvlači bana Jelačića:

"Ban je čovek siromah, a sad u ovoj prilici treba mu novac; zato dajte neku sumu novca... a ja ću ga nagovoriti da vas pusti".

Knezu ništa drugo nije preostalo nego da odreši kesu i da isplati 2.000 forinti u srebru. Posle nekoliko dana, Gaj se ponovo pojavio sa zahtevom za novac - tražio je tada 15.000 srebrnih forinti. I to je Miloš platio. Kada se pojavio i treći put, tražeći još 2.000 dukata u zlatu, knez je to energično odbio. Na to mu je Gaj rekao:

"Ako dati nećete, vi u zatvoru ostajete."

I OSTAO je još dvadeset dana. Tek posle dolaska kneza Mihaila i njegove intervencije kod Jelačića, stari je knez pušten na slobodu. Izbavivši se iz ovog zatočenja, Miloš je otputovao u Ljubljanu gde prijavljuje policiji sve što mu se dogodilo u Zagrebu, a Ljudevita Gaja optužuje za iznudu para. Usledila je optužba, pa istraga, a vođa narodnog preporoda završio je šest meseci u bečkom zatvoru iz kog se izvukao podmićivanjem moćnika. Nikad nije utvrđeno da li je za "spasavanje" deo novca dobio i Blaznavac.

Velikom broju ovih kontradiktornih događaja u Miloševoj zagrebačkoj epizodi dodajmo da je i ban Jelačić otvorio istagu protiv Gaja, ali je ubrzo odustao. Po svemu sudeći i on je bio umešan u ovo pelješenje bivšeg i budućeg srpskog kneza.

A veliki ilirac, paralelno sa ucenjivanjem Miloša Obrenovića, izveštavao je kneza Aleksandra Karađorđevića da njegov suparnik, koji iz prikrajka merka presto, iz Zagreba kuje novu zaveru protiv njega. Zahvalnost iz Beograda je ubrzo stigla. Ilija Garašanin šalje hiljadu zlatnih dukata Ljudevitu Gaju, a njegovoj supruzi srpsku žensku narodnu nošnju opšivenu zlatom. Inače, dobro je poznato da su se u ono doba grofovi i plemići u Zagrebu vozili dvopregom, a Ljudevit Gaj i njegova porodica četveropregom. Supruga je nosila bunde, raskošne haljine i bila razmetljiva.

UTEHA U RASKOŠNOM ŽIVOTU

KADA je napustio Beograd u jesen 1839. godine, knez Miloš, mada je već imao 60 godina, nije se mirio sa novonastalom situacijom i nastojao je svim silama da se vrati na vlast u Srbiju. Održavao je redovne veze sa političkim istomišljenicima i slao im obilatu pomoć u novcu. Lično se angažovao u nekoliko pobuna, među kojima su najpoznatije Katanska buna i Tenkina zavera. Uvidevši da njegovi pokušaji usmereni na podrivanje režima u Srbiji nailaze na oštar otpor ustavobranitelja i njihovog prvaka, Tome Vučića Perišića, koji je Katansku pobunu u Šapcu i Loznici ugušio u krvi, knez Miloš je 1841. godine iz Vlaške otputovao u Beč da nađe zaborav i utehu u burnom životu austrijske prestonice. Tamo se upustio u ljubavne avanture sa Fani Hitenburger i Anom Rafelsberg, što ga je koštalo i zdravlja i novca.