NISMO DALI DOZVOLU ZA MAUZOLEJ LEŠIJU: Država ispituje, Albanci negiraju i kažu - ako neko gradi, to je na divlje
POSLE pisanja "Novosti" da Albanci na brdu iznad Velikog Trnovca podižu mauzolej teroristi Ridvanu Ćazimiju, poznatijem kao komandant Leši, jednom od vođa tzv. Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB), u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za naš list kažu da će se nakon saznanja iz medija, obratiti nadležnim državnim organima, koji će u skladu sa svojim nadležnostima i ovlašćenjima proveriti navode i Ministarstvu dostaviti izveštaje na osnovu kojih će biti pokrenute dalje zakonske procedure.
Foto J. S. / arhiva
Procedura za uklanjanje spomen-obeležja koja nisu u duhu tradicije oslobodilačkih ratova Srbije je, kako navode, propisana Zakonom o ratnim memorijalima.
Upravo po slovu ovog zakona, o mauzoleju Ridvanu Ćazimiju, kao i o drugim spornim spomenicima, odlučivaće Savet za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova. Očekuje se da već sledeće nedelje Savet iznese svoj stav.
Među Albancima u opštini Bujanovac, izgradnja mauzoleja na brdu iznad Velikog Trnovca, nedaleko od mesta gde je 2001. godine Ćazimi ubijen, i dalje se čuva pod velom tajne. Niko iz Udruženja veterana OVPMB, koji navodno stoje iza izgradnje ovog objekta, ne želi da govori šta se planira sa objektom, ali je izvesno da za takvo nešto nemaju dozvolu.
Basri Memeti, načelnik Odeljenja za urbanizam u Opštinskoj upravi u Bujanovcu, rekao je za "Novosti" da niko nije podneo zahtev.
- Mi nismo izdali dozvolu za izgradnju tog mauzoleja, čak nismo izdali dozvolu za izgradnju nikakvog objekta, niti je iko podneo zahtev - kategoričan je Memeti.
On kaže da ako neko gradi takav objekat, onda je reč o takozvanoj divljoj gradnji. Deo postavke u "muzeju", Foto Arhiva
Međutim, neki od članova Udruženja veterana tzv. OVPMB su na društvenim mrežama čak objavljivali snimke radova, kao i zamišljeni projekat objekta u kome se planira da budu smešteni lični predmeti poput uniformi, knjiga i džipa koji se čuvaju u prostorijama Fudbalskog kluba u Trnovcu gde već postoji "muzej" kapetana Lešija.
U SLUŽBI PODIZANjA TENZIJA
ALBANCI sa juga Srbije sa kojima smo razgovarali ograđuju se od poteza veterana tzv. OVPMB i smatraju da je reč o nepotrebnoj provokaciji koja može inicirati uklanjanje svih spomen-obeležja iako je dosad postojala izvesna doza tolerantnosti države u tom pogledu. Mnogi smatraju da provokacija dolazi sa Kosova i Metohije i služi za pokretanje novih tenzija na jugu Srbije.
U Bujanovcu se nezvanično govori da svi viđeniji Albanci, a među njima i političari, pomažu finansijski izgradnju mauzoleja, ali niko od njih ne želi da javno govori o tome.
Sporno Udruženje veterana je uvek stajalo iza organizacije svih manifestacija kojim se veličaju borci OVPMB, kao i izgradnje spomen-obeležja kojima se ne zna tačan broj na jugu Srbije.
- Svi političari Albanci su uvek prećutno podržavali sve aktivnosti veterana, delom iz ličnih pobuda, a delom zbog dodvoravanja glasačima. U svakom slučaju, uvek su prisustvovali manifestacijama u čast komandanta Lešija, kao i godišnjicama njegovog ubistva kada se polažu venci na spomenik u centru Trnovca - priča nam Albanac iz Trnovca koji insistira na anonimnosti kako se ne bi zamerio svojim sunarodnicima.
Podsećamo da je u čast Ridvana Ćazimija već podignut spomenik na ulazu u Veliki Trnovac gde je i sahranjen. Otkako je spomenik otkriven, sa njega se ne skida zastava Albanije iako je zakonom uređeno da obeležja druge države ne mogu biti isticana. Foto J. Stojković
Ove godine se navršava 20 godina od ubistva kapetana Lešija i završetka sukoba u Kopnenoj zoni bezbednosti. Novinar i publicista Radoman Irić, koji je autor knjige "Jug Srbije nakon 200 ratnih dana", kaže za "Novosti" da se i dve decenije kasnije povremeno podižu tenzije upravo na izgrađenom kultu kapetana Lešija.
- Ako mene pitate, zveckanje oružjem na jugu Srbije počelo je još 1999. godine potpisivanjem Kumanovskog sporazuma i formiranjem Kopnene zone bezbednosti, kada su se vojska i policija sa Kosova i Metohije povukle na jug - kaže Irić.
Prema njegovim rečima, do eskalacije sukoba dolazi 2000. godine, posle događaja koji je potresao ceo svet, a ne samo region, kada su u noći između 20. i 21. novembra masakrirana trojica srpskih policajaca.
- Tada su ekstremni Albanci zagospodarili Kopnenom zonom i počeli su sukobi u kojima je sa obe strane stradalo, prema mojim podacima, stotinak ljudi, među kojima policajci, vojnici, ekstremisti, ali i civili - kaže Irić.