DOKAZANO NE UTIČU NA STERILITET: Gligić - Ruska i kineska vakcina bezbedne

Iako tvrdnje o neplodnosti nisu dokazane, eksperti ne poriču da je to moguće, ali svakako pozivaju mlade da se vakcinišu pojedinim cepivima.

Više hiljada studenata okupilo se u nedelju u Beogradu i Novom Sadu kako bi proslavili Dan studenata, 4. april. Tom prilikom su se veselili uz nepoštovanje mera protiv virusa korona i pesmu „Neće Gara da primi vakcinu“, koja se proteklih dana orila i kod Spomenika Stefanu Nemanji i u jednom prestoničkom podzemnom prolazu, gde su je ljudi pevali dok su igrali kola.

​Očigledno je da mladi mahom nisu zainteresovani da prime vakcinu, a mediji prenose da je to zbog sumnji da cepiva izazivaju sterilitet i da nisu prošla kroz sva ispitivanja.

MLADI, VAKCINACIJA I STERILITET

Eksperti imaju drugačije mišljenje. Virusolog Ana Gligić, koja je 1972. bila na čelu tima koji je uspeo da izoluje virus velikih boginja (variola vera), tvrdi da mladi odbijaju da prime vakcinu jer „teraju“ inat, ali kaže i da razlozi koje su naveli svakako ne opravdavaju njihov stav, jer nijedno cepivo do sada nije imalo loša dejstva o kojima se među ljudima spekulisalo.

Ipak, ona svoj stav ograđuje od novih vakcina, o kojima se, kako tvrdi, još ne zna sve:

„Ja samo znam za stari način pravljenja vakcina, onako kako su napravljene ruska i kineska, od mrtvog virusa. To su klasične metode koje nikada ni na šta nisu uticale. Za ove nove ne znamo. Nemamo vreme da bismo govorili da li može da deluje na plodnost ili ne. To ćemo saznati tek nakon dve, tri godine, kada se sve to završi i kada se budu istraživali materijali koji se sada prikupljaju. Ne znam kakav uticaj bi to moglo da ima, ali vidimo da ovaj virus na sve ima uticaj“, napominje Ana Gligić za Sputnjik.

NEDOVOLjNA KAMPANjA DRŽAVE

Ana Gligić ocenjuje da je glavni razlog zbog kojeg ljudi odbijaju da prime cepivo loš pristup države vakcinaciji:

„Bili su potrebni velika kampanja da bi ljudi prihvatili vakcinaciju i iskrena, istinska obaveštenja o svakoj vakcini i šta daje uz imunitet. Trebalo je mnogo ranije informisati javnost o kvalitetima vakcine preko sredstava javnog informisanja. Prikazati i uporediti šta se dobija vakcinacijom, a šta infekcijom i koje sve opasnosti vrebaju“, tvrdi Ana Gligić i dodaje da je to i dalje dobar recept za motivisanje stanovništva da se vakciniše.

Ona mladima svakako poručuje da se vakcinišu cepivima koja su namenjena njima i da poštuju mere, iako smatra da one do sada nisu dale veoma dobre rezultate.

„Neke vakcine nisu ni predviđene za mlade. Valjda su radili ponovne probe nekih vakcina na mlađim generacijama. Na televiziji kažu: ’Nećete vakcinu, imaćete virus‘. To je istina. Sin mi je došao i rekao da je komšijsko dete pozitivno na koronu. Zgranula sam se“, kaže Ana Gligić.

EDUKOVATI „ANTIVAKSERE“

U Srbiji je ovom trenutku ukupno vakcinisano nešto manje od dva i po miliona stanovnika – oko milion njih je revakcinisano, dok je ostatak primio samo jednu dozu cepiva. Preko sajta e-Uprave za vakcinaciju se dnevno prijavi između 15.000 i 20.000 građana. Naša zemlja se po broju vakcinisanih nalazi u samom vrhu u odnosu na druge evropske države.

Uprkos tome, Ana Gligić smatra da je broj vakcinisanih stanovnika mali i da su nadležni ranije trebali da reaguju na antivakcinacijske aktivnosti u našem društvu.

„Zašto su njima dozvolili toliku aktivnost? Zašto su pustili da do toga dođe? Oni su se razvijali. U startu je trebalo da edukuju i njih. I nije to samo slučaj kod nas. Vidite da i u svetu postoji antivakcinalni poriv“, podvlači Ana Gligić.

rs.sputniknews.com