USTAŠE GA UBILE ZBOG DEPEŠE154? Navršava se 50 godina od atentata na Vladimira Rolovića, ambasadora Jugoslavije u Kraljevini Švedskoj
PRE pola veka, na današnji dan, u Stokholmu je upucan jugoslovenski ambasador Vladimir Rolović (1916-1971), koji je osam dana kasnije preminuo od posledica ranjavanja.
Foto Arhiva
Ustaški teroristi Miro Barešić i Anđelko Brajković, 7. aprila 1971. upali su u ambasadu SFRJ, gde su ranili i zlostavljali Rolovića. Ovaj atentat uznemirio je Švedsku, Jugoslaviju, ali i čitav svet.
Bez obzira na njene godine, i one koje su od atentata prohujale, supruga ubijenog ambasadora Branislava Rolović (94) u sećanju čuva svaki detalj.
- To se ne zaboravlja - kaže nam sabirajući uspomene u stanu na Vračaru prepunom porodičnih uspomena.
- Dogodilo se iznenada, neočekivano. Sedela sam sa ambasadorkom Kine kada je došla moja ćerka Žana i rekla da je na Vladimira izvršen atentat. Bio je nedelju dana u bolnici. Istina Predrag Rolović, Foto M. Anđela
Svesti nije dolazio. Mi, u agoniji, kao i on. Znali smo da je kraj blizu, da je nada uzaludna. Vladimir je bio uvek nasmejan, vedar, stalno je pevušio. Bilo i prošlo, ali se pamti.
Tokom istrage o ubistvu ispisano je oko 2.000 stranica, ipak, i dalje nisu do kraja utvrđeni razlozi njegove likvidacije.
- Našu porodicu danas najviše muči što ubistvo nije rasvetljeno do kraja, što ne znamo istinu - govori nam ambasadorov sin Predrag Rolović, koji je imao 20 godina kada mu je otac ubijen.
- Obilazili smo institucije, nadležne, i svuda nailazili na zid ćutanja. Arhive su i dalje nedostupne, bez obzira na to što je obaveznih 30 godina čuvanja tajne davno isteklo. Tata je u Stokholmu bio ambasador svega četiri i po meseca. Bilo je to vreme Maspoka u Hrvatskoj. Tuga Branislava Rolović, Foto M. Anđela
Otac je išao po velikim fabrikama, kao što je "Volvo", koje su zapošljavale mnogobrojne jugoslovenske radnike. Saznao je da određeni hrvatski ekstremisti, kasnije se ispostavilo ustaše, vrše pritisak na njih da pomažu hrvatsku borbu za otcepljenje. Šokantno je bilo otkriće da Matica Hrvatska sarađuje sa ekstremnom hrvatskom emigracijom. Tata je u početku slao zatvorene depeše, a poslednje dve-tri, sa eksplozivnim sadržajem, poslao je na više adresa otvorene, da ne može da se zataška.
NEISTINE NA HRVATSKIM PORTALIMA
ROLOVIĆ je nosilac jugoslovenske spomenice i drugih odlikovanja. Posle rata dobio je posao u Ozni. Bio je načelnik personalne uprave u Udbi, jedno vreme ministar u crnogorskoj vladi, pa ambasador u Norveškoj i Japanu. U nekim njegovim biografijama, koje kruže internetom, piše i da je bio upravnik na Golom otoku.
- Moj otac je samo jednom obišao Goli otok i nije se dugo zadržao. Nije bio upravnik, niti se tamo zadržavao - kaže Predrag Rolović.
- Hrvatska služba je aktivna na internetu, a važno je da "ocrne" mog oca kako bi umanjili zverstvo. Pišu da je Rolović ubio na hiljade hrvatskih časnika, žena i dece, da je vozio sportski auto, imao vilu na moru, uradio plastičnu operaciju. Ništa od toga nije tačno, ali pucati tri puta čoveku u glavu, što su atentatori uradili, je masakr.
U depeši koju je, kako su nam ispričali Rolovići, videla ambasadorova ćerka Žana nekoliko nedelja pre ubistva, bilo je precizno napisano da je ustaška emigracija organizovana, jaka, da je dobro finansirana. Depeša je poslata Saveznom sekretarijatu inostranih poslova i upisana pod brojem 154. Porodica već godinama traži da se taj dokument pronađe i obelodani. Sramota Spomenik Barešiću u Dragama, Foto Twitter
- Moj suprug je dobio poziv da dođe u Beograd, verovatno na konsultaciju zato što sadržaji depeša nisu bili u skladu sa bratstvom i jedinstvom - kaže Branislava Rolović. - Trebalo je da putuje dan posle atentata. Očekivao je kritiku, govorio mi je da će možda otići u penziju. Međutim, dogodio se atentat i stavljena je tačka. On je sprečen da se pojavi u Beogradu. Naš prijatelj koji je pročitao sadržaj depeše mi je rekao da smatra da je i on hrabar čovek, ali da ne veruje da bi takve telegrame slao. Atentatori su bili vršnjaci moga sina, deca rođena u Jugoslaviji. Kako su oni mogli da budu toliko ostrašćeni?! Ubice Anđelko Brajković i Miro Barešić, Foto Vikipedija
Atentatori Barešić i Brajković uhvaćeni su i osuđeni u Švedskoj na doživotnu robiju. Ipak, posle nekoliko godina su oslobođeni, a tokom devedesetih Barešić je učestvovao u građanskom ratu u SFRJ. Atentator na jugoslovenskog ambasadora čak je pre pet godina dobio i spomenik u rodnim Dragama kod Pakoštana.
- Nismo mogli da se bunimo. Nemoćni smo, nažalost, da bilo šta promenimo - kaže Rolovićeva udovica. - Podizanjem spomenika Barešiću još jednom su ubili Vladimira.