MANJE DECE - ZDRAVIJA PLANETA?! Alarmantno: Da li će teorije skandinavskih ekologa koje lede krv u žilama promeniti strukturu porodice

Poruke slične sadržine mogu da čuju mnogi roditelji mališana školskog uzrasta, koji u 21. veku iz klupa stižu ekološki potkovani i svesni opasnosti koja se nadvila nad planetom, pa za svojim očevima i majkama starog kova razvrstavaju smeće, gase prekidače i zagovaraju hibridne automobile. A šta ako, zbog iste politike, uskoro ne bude imao ko da ih opominje?

Svojevremeno istraživanje izvršeno na Univerzitetu Lund u Švedskoj, nedavno ponovo aktuelizovano u delu medija u Evropi, ledi krv u žilama: imati decu, znači i dodatno zagađivati planetu! Prema ovom nesvakidašnjem ispitivanju, u kome su učestvovali eminentni švedski stručnjaci, među kojima i neki u poodmaklom dobu, a čiji rezultati su i javno objavljeni u referentnim revijama, postoje četiri značajna načina da doprinesete zaštiti zdravlja obolele planete.

Ako ste vegetarijanac, trpeza bez mesa će vam omogućiti da godišnje Zemlju manje zagadite sa 0,8 tona ugljen-dioksida.Svaki put kada ne putujete avionom, uštedi se 1,6 tona emisije ovih štetnih gasova. Ko nema automobil, doprinosi sa 2,4 tona ugljen-dioksida manje svake godine u čovekovoj okolini.

Daleko na prvom mestu je odluka da nemate decu. Svako dete manje, prema švedskim naučnicima, pluća planete oslobađa pritiska od čak 58,6 tona ugljen-dioksida godišnje!

Nema kuvanja, pranja pelena, kupovanja plastičnih igračaka, a kasnije ni nabavke automobila, putovanja avionom, trošenja struje i drugih energenata. Kome i zbog čega čuvati takvu planetu, ako nema dece - nisu rekli.

U svojim istraživanjima išli su i dalje, pa zaključili da, na primer, američka porodica koja odluči da ima jedno dete manje, smanjuje emisiju ugljen-dioksida koliko i 684 odrasle osobe koje sistematski recikliraju sopstveni otpad tokom čitavog života. S tim što su i ti odrasli jednom bili deca...

Očuvanje čovekove okoline jedan je od prioriteta EU, u okviru aktuelne "zelene agende".

Cilj je da se postigne nulta emisija ugljen-dioskida do 2050. godine.

U Briselu insistiraju na smanjenju svega onoga što je štetno po čovekovu okolinu, ali ne idu toliko daleko da u pitanje dovedu rađanje dece. Zasada. Politički korektan diskurs u vezi s ekologijom je, međutim, toliko jak, da ne bi trebalo da čudi ako jednoga dana i ova tema dođe na dnevni red, imajući u vidu koliko se "štedi" na ugljen dioksidu, na osnovu švedskog istraživanja. Cilj bi, tako, opravdao sredstvo.

Restrikcija u rađanju nije, uostalom, ništa novo. Kinezi su tokom decenija to dobro osetili na sopstvenoj koži. Možda će jednom u staroj dobroj Evropi, koja uz aktuelnu koronu inače kuburi sa belom kugom, nekome pasti na pamet da zarad sprečavanja zagađenja, primeni "švedski naučni recept" i propiše koliko dece bi "ekološki svesna porodica" trebalo da ima.

To bi se, uostalom, uklopilo u viziju onih "mislilaca" koji smatraju da nas ionako ima previše na planeti. Da bi Zemlja savršeno funkcionisala sa 500 do 600 miliona ljudi, mislili su Žak Kusto i Dejvid Rokfeler, danas u tom pravcu rezonuju Bil Gejts i Žak Atali.

Kusto je smatrao da bi trebalo dnevno da nestane 350.000 ljudi, njegov zemljak Atali da čovek koji pređe 60-65 godina starosti, počinje samo da košta društvo i da ništa ne proizvodi. Uzgred, sam danas ima 77 godina.

Na taj način, smanjenjem broja stanovnika na jednu desetinu, planeta bi se kudikamo manje zagađivala. A siguran put do toga, uz zamenu sijalica i čistije sagorevanje, prema radikalnim ekolozima je da bude što manje dece. Onda bi nam starci, valjda, produžavali lozu, na radost stanovnika srednjeg doba.

* * * * * * * * *

MILOVAN DANOJLIĆ, književnik i akademik:

PRIRODA POSTAJE NEPRIRODNA

ZAŠTO bi deca bila kriva za zagrevanje planete? Pa onda je krivo sve što na njoj postoji. Isuviše volim Prirodu, ona je moja svakidašnjica, sa njom dišem, o njoj pišem, ali, kad ekologija pređe u politiku, dobija se monstruozna, pogana mešavina, Priroda postaje neprirodna. Čovek nastupa kao nasilnik, i kad je uništava, i kad je brani. I Bil Gejts se izjašnjava kao zaštitnik Prirode, a u istočnoj Africi, proizvodnjom veštačkog đubriva, načinio je pokor i pomor. Kako da brane Prirodu oni koji žive neprirodno?

Porekli smo odgovornost pred višim, nadzemaljskim silama, odrekli se porodice kao osnovne ćelije ljudskog bitisanja na zemlji, obezvredili rad i stvaralaštvo kao preduslov koliko-toliko smislenog života. Odustali od rađanja i nastavljanja vrste, i sad se čudimo što se vazduh, oko nas, zagadio. Pokret "zelenih" uviđa posledice, a previđa uzroke.

Davimo se u bezbožništvu, koje je zamenjeno ideologijom ljudskih prava, to jest, raspaljivanjem individualističkog bespuća. I to je ono što se zove politički korektno mišljenje. I ekologija se, u stvari, bori za taj status, želi da postane odlučujući politički faktor, bez promene odljuđenog poretka vrednosti, u kome novac igra presudnu ulogu, i gde je povećanje potrošnje najviši društveni ideal.

* * * * * * * * *

ALEN POKAR, književnik

UNIŠTAVAJU ZADOVOLjSTVO ŽIVOTA

POSLEDNjI koji treba da govore o budućnosti planete su oni koji žele da unište sve ono što čini zadovoljstvo života na Zemlji. Čim neko počne da priča o očuvanju planete, osećam se nelagodno. Politički ekologizam je najizopačenija varijanta mondijalizma i uništavanja društva. Zabranjuju nam stvari koje volimo. Ljubav pokreće svet. A današnji svet nalazim toliko odvratnim, da se pitam ima li život više, uopšte, smisla.

Nisam vegetarijanac. Sasvim sam suprotno od toga. Volim dobro da pojedem. Nedavno sam učestvovao u knjizi "Klub mrzovoljnih protiv vegana". Njihovo je pravo da ne jedu meso, ali nemaju pravo da dele lekcije onima koji ga jedu. To je ta politička korektnost, kojoj se duboko protivim. Francuski pisac i novinar Žorž Bernije je objavio knjigu pod naslovom "Pijem, pušim i baš me briga". Ne pušim, ali u mom stanu stoji napis: "Prostor za pušače."

Kod mene, ja odlučujem o tome kako živim. Kome smeta, neka ne dolazi!

* * * * * * * * *

ANDREJA KOTARAC, francuski političar

DIKTAT POLITIČKI KOREKTNOG

ISTINA je da postoji teorija ekologista koja počinje da dobija na težini, a to je da treba imati što manje dece. Zanimljivo je da isti pokret istovremeno podstiče imigraciju. A ona ima ekološku težinu. Svet može da živi i bude održiv samo ukoliko različitost ostane takva kakva je. Ako na Madagaskaru ili u Francuskoj jedemo određeno voće u određenom periodu. Mondijalizam čini da ćeš dobiti mango, ako želiš da ga jedeš kad mu nije vreme.

I to ima uticaj na planetu. Isto je i sa imigracijom. Treba poštovati kulturu i tradiciju. Planeta bi mnogo lakše podnela još 500 miliona Indijaca, jer jedu sezonsko voće i verni su svojoj teritoriji na kojoj žive vekovima, nego 300.000 novih žitelja Kalifornije, s njihovim načinom života.

EU želi da bude predvodnica u oblasti ekologije, ali nije ona predvodnik u zagađivanju planete. U Briselu je sve zasnovano na politički korektnom. Žele da nam nametnu određeni način života. Deca treba da se rađaju. To je praktično filozofsko pitanje.

Inače, čemu postojati bez življenja? Život podrazumeva kulturu, znači imati decu, zasnovati porodicu. Nema smisla želeti da se sačuva planeta nauštrb čovečanstva.