DUG OBRENOVIĆIMA KOČE GRAMZIVI VLASNICI LIVADA: Gradnja replike letnjikovca dinastije u Takovu kasni
IZMIČE četvrta godina od najave gradnje replike dvorca Obrenovića u Takovu, a da na mestu njenog prethodnika, od kog ne postoji ni kamen na kamenu, na Kneževim livadama iznad Takovskog grma, nije iskopan ni ašovčić zemlje.
Foto Muzej u Milanovcu
Gradnju koči otkup livada od privatnih vlasnika, na kojima se nalazio prvobitni dvorac! On beše omanji, preciznije letnjikovac za kraljevski par Aleksandra i Dragu, svitu i uzvanike, u srednjoevropskom arhitektonskom stilu.
Mnoge žitelje Rudničko-takovskog kraja obradovao je šef države Aleksandar Vučić najavom u Gornjem Milanovcu juna 2017. da će replika dvorca Obrenovića biti sagrađena, zbog duga dinastiji, koja je iz ovog kraja iznedrila slobodnu, modernu Srbiju. Pet miliona evra obezbeđeno je Investicionim planom "Srbija 2025" u sekciji "Turizam". Taj novac čeka kamen temeljac, pa radove, koji kasne i zbog protivljenja nekih vlasnika tih livada ponuđenim državnim cenama otkupa.
Aleksandar Marušić, Foto Muzej u Milanovcu
Dvorac će nići na parceli uz Memorijalni kompleks Drugog srpskog ustanka koji se prostire na deset hektara, a otkupom još 12 hektara u javnu svojinu činiće sa dvorcem reprezentativnu državničku i turističku celinu sa naučnim sadržajima.
KAO i mnoge dvorce, naročito dinastičke, neizbežno prate kontroverze, misterije... I ovaj ih je prepun, iako je kraljevski par kom je bio namenjen u njemu prespavao jednu jedinu noć, po nekim izvorima čak ni tu... OTKUP Deo Kneževih livada gde se nalazio dvorac, Foto Muzej u Milanovcu
- Izgrađen narodnim kulukom za nepune dve godine, dvorac je predat poslednjim Obrenovićima na Malu Gospojinu 1901. Tadašnji načelnik Rudničkog okruga Svetozar Šurdilović bio je inicijator tog posla, nadajući se da će tako steći poseban ugled i privilegije kod kraljevskog para. U pokretanju gradnje dvorca imao je udela i kralj, želeći da tako potvrdi popularnost teze o narodnom vladaru. Vesti o pokretanju te inicijative javljaju se u štampi 1899. a prenose ih srpska glasila izvan Kraljevine Srbije. Osvećenje kamena temeljca obavljeno je 10. avgusta te godine. Ipak, iza zvaničnih vesti punih izraza narodne ljubavi, krila se surova stvarnost. Izgradnja je sprovođena uz policijsku prinudu - objašnjava Aleksandar Marušić, direktor Muzeja Rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu.
ZAPALjEN, PA SRAVNjEN SA ZEMLjOM
POSTOJE verzije o tome kako i zašto je Takovski dvorac zapaljen, ratne 1917. Ovo su (bile) najčešće: "Palež naredili Karađorđevići", "Organizovali su ga masoni, iako su i neki Obrenovići pripadali tom tajnom bratstvu", "Zapalili kulučari, iz osvete za svoju muku!"...
Po paležu, od dvorca ostaju samo zidine. Njih delom ruše 1943. a 1945. ljudi su prisilno terani da ga sravne do poslednjeg kamena i cigle. Ta kraljevska zemlja pretvorena je u državnu, data PIK-u "Takovo", koji je kasnije njome kompenzovao obaveze zemljoradnicima.
O naličju poduhvata, Stanojlo Kovačević u dnevniku je pisao: "Ljudi su o svom trošku, volovskim zapregama vukli pesak sa Morave, kreč iz Dragačeva, japiju sa Zlatibora... Narod je terat i danju i noću na smenu i isto tako su majstori na smenu radili, dok je taj pusti dvorac dovršen." Brojne pritužbe su pratile rad, pa 14. novembra 1900. ministar unutrašnjih dela Laza Popović šalje u Takovo specijalnog inspektora M. Rajkovića, da proveri (ne)istine o zloupotrebama, o kojima je pisala štampa. Uprkos utvrđenom stanju, naročito oko zloupotrebe kuluka i prekomernog trošenja novca, Rajković zaključuje: "Kad se već zagazilo u ovo preduzeće, sam ponos narodni nalagao bi da se kraju privede."