DRAMATIČNO UPOZORENJE DOKTORA DIMIĆA: Svaki novi talas korone još gori, ostavlja strašne posledice!

Simptomi su najrazličitiji od izraženog osećaja umora, glavobolje, depresije do pojave plućne fibroze, miokarditisa, pa čak i do srčanog udara. Sva ova stanja u mnogome utiču na kvalitet života, pa tako ima pacijenata koji posle preležanog covid 19, jedva imaju snage da odu do najbliže prodavnice.

Dodatni problem su i psihička opterećenja, kod izvesnog broja ljudi uočava se anksioznost, depresija, nesanica. Redovna primena terapije i postepeno vraćanje fizičkim aktivnostima, su od velikog značaja u procesu ozdravljenja, tvrde stručnjaci.

Dolazi do oštećenja alveola, plućnih kapilara

Dosadašnja saznanja govore da se produženi covid javlja kod oko 10 do 15 odsto pacijenata, mada neke studije sugerišu i veći procenat, od 30 do 35 odsto.

– Nema pravila. Sindrom se može javiti i kod onih koji su veoma lako izneli bolest. Postoji više teorija koje nastoje da rasvetle mehanizme nastanka post-covida. Smatra se da virus SARS-CoV-2 izaziva brojne poremećaje u čitavom organizmu. Ima pretpostavki da posle preležanog akutnog oblika dolazi do zadržavanja fragmenata virusa u tkivima, gde se oni vezuju za receptore i izazivaju sve nuspojave. Ima saznanja o zadržavanju virusa u tankom crevu, ali javljaju se teorije koje to pobijaju. Praksa je, ipak, pokazala da je primena probiotika izuzetno značajna, zbog imunostimulativnog dejstva i njihovog sprečavanja aktiviranja leukina i citokinske oluje – kaže za eKliniku zamenik direktora Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu, pneumofiziolog dr sci. med. Dejan Dimić, koji radi u kovid zoni.

Simptomi post-covida 19 mogu biti uznemirujući za pacijenta, dovesti do nemogućnosti normalnog funkcionisanja.

– Učestala je jaka malaksalost, izražen osećaj umora, zamaranje, plitak dah, bolovi u mišićima, ubrzan i nepravilan rad srca. Simptomi su brojni. Ima i registrovanih poremećaja pamćenja, emocionalne labilnosti, glavobolje, gubitka kose, pojačanog noćnog znojenja, poremećaja raspoloženja, nesanice. To je sve skup velikog broja simptoma kod bolesnika, koji su preležali covid i koji zahtevaju dalje praćenje i eventualno lečenje – objašnjava dr Dimić.

Nažalost, kada je u pitanju produženi covid 19, ima i težih oblika, koji su najčešći kod bolesnika koji su tokom bolesti imali i intersticijsku upalu pluća. Na rendgenskom snimku pluća najčešće se javljaju takozvane intersticijske promene, pojačana fina mreža, koja podseća na sliku leptirovih krila, u jednom plućnom krilu ili obostrano.

– Kod svih bolesnika koji su imali neku vrstu covid upale pluća, najčešće se se radi o intersticijskoj upali pluća. U težim formama plućno tkivo, više ne može da obavlja normalnu razmenu gasova. Dolazi do oštećenja alveola, plućnih kapilara i potrebno je prilično dugo vremena da bi se plućima vratila normalna funkcija. Ponekad se javljaju posledice u vidu fibroze, koja u zavisnosti od njenog stepena, može ozbiljno narušiti rad pluća. Doktori nastoje da post-covid fibrozu maksimalno smanje, primenom određenih lekova – kaže dr Dimić.

Nekada laka forma covida razara plućne kapilare i alveole

Za sve koji sa sumnjom gledaju na pojavu post-covid sindroma dr Dimić poredi posledice koje na pluća ostavlja pneumonija i covid infekcija. Obični akutni bronhitisi i obične pneumonije, kako kaže doktor, retko kada ostavljaju bilo kakvu posledicu. Bronhitis praktično nikakvu, dok se u slučaju teže upale pluća, praćene upalom plućne maramice, mogu javiti jako male promene u vidu priraslica.

– Te promene apsolutno ne remete ni u jednom pogledu plućnu funkciju, neko može imati pet puta upalu pluća, bez bilo kakvog poremećaja plućne funkcije. Sa covid 19 infekcijom to je apsolutno drugačije, nekada laka forma covid upale pluća dovodi do razaranja plućnih kapilara i alveola. Posledično dolazi do stvaranja ozbiljnih ožiljaka, koji mogu u značajnoj meri, u zavisnosti od toga koliko su prošireni, poremetiti plućnu funkciju i kvalitet života. Ti bolesnici u dugom vremenskom periodu, imaju promene tako da im minimalno fizičko opterećenje uzrokuje otežano disanje, dolazi do poremećaja razmene gasova i samim tim nemogućnosti da obavljaju svakodnevne aktivnosti, počev od najobičnijeg tuširanja, do izlaska do prodavnice – objašnjava dr Dimić.

Svaki talas sve teži

Iako je prošlo više od godinu dana od izbijanja covid 19, stručnjaci još nastoje da utvrde kako će se kretati pandemija.

– Svaki talas ima ima svoje karakteristike i mislim da je svaki praćen sve težom kliničkom slikom. Sada, u ovom talasu, talasu, imamo bolesnike sa teškim formama intersticijske upale pluća, s ozbiljnim poremećajima gasne razmene sa niskom saturacijom. Međutim, suviše je kratko vremena da bismo govorili o nekim dugoročnim efektima, post-covid intersticijske pneumonije – objašnjava naš sagovornik.

U svemu ovome, ipak je jako dobro, kako primećuje dr Dimić da hronični bolesnici koji redovno i na pravi način koriste inhalacionu terapiju nisu pod povećanim rizikom od covid 19.

– U dosadašnjoj praksi, jako mali broj hroničnih bolesnika je imao neku covid infekciju ili neku ozbiljniju pneumoniju. Važno je da ove kategorije pacijenata pravilo i redovno uzimaju terapiju. Mislim da bi doktori u domovima zdravlja trebalo da prepisuju prethodnu terapiju, sve dok ti bolesnici ne budu u mogućnosti da nam dođu na kontrolne preglede i da im se, ako je potrebno, koriguje terapija – naglašava doktor.

(Eklinika)