ZAKON O ĆIRILICI MORA NA POPRAVNI: Republički sekretarijat za zakonodavstvo odbacio propis o pismu, kažu da prelazi okvire službene upotrebe

Naime, u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo kažu, za "Novosti", da predložena rešenja u zakonu o izmenama i dopunama zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma u većem delu prevazilaze okvir službene upotrebe jezika i pisma kao oblika komunikacije između državnih i lokalnih organa vlasti, s jedne strane, i građana i drugih subjekata, s druge strane i da spadaju u domen javne upotrebe jezika i pisma, što nije u delokrugu ovoga sekretarijata.

- Ministarstvo u okvirima svoje nadležnosti može pripremiti nacrt zakona kojim bi se uredila javna upotreba jezika i pisma - kaže se u odgovoru koji je iz Sekretarijata dostavljen "Novostima".

A pitanja na ovu adresu uputili smo nakon što je "Novostima" u Ministarstvu kulture i informisanja, na naše pitanje kada će biti usvojen zakon o zaštiti jezika i pisma, rečeno da predlagač tog propisa nije ovo ministarstvo, već je to Republički sekretarijat za zakonodavstvo.

U Sekretarijati kažu da je još tokom 2017. godine Ministarstvo kulture obavešteno s njihove strane o primedbama koje su imali na zakonski tekst. Pri tome, kažu u Sekretarijatu, "izrazili smo stav da je donošenje takvog zakona necelishodno imajući pre svega u vidu da bi nametnulo dodatne finanansijske troškove pre svega privrednim subjektima, jer se u nacrtu zakona koji nam je dostavljen podrazumeva i obavezna upotreba ćiriličkog pisma u medijima, pri ispisivanju naziva robe i usluga, uputstava za upotrebu, informacija o svojstvima robe i usluga, ispisivanju ponuda, garancija i slično. Takođe, ispisivanje pomoćnim latiničkim pismom može biti necelishodno i u određenim slučajevima nerazumljivo".

U Sekretarijatu za zakonodavstvo napominju da izbacivanje latinice iz javnog života nije mera koja se može uvoditi administrativnim dekretom, imajući u vidu dosadašnji višedecenijski način upotrebe tog pisma, niti država može najednom upotrebu latiničkog pisma da proglasi prekršajem.

- Potrebno je da se upotrebi drugi pristup, a to je pre svega stimulisanje i podsticanje određenih subjekata da koriste ćiriličko pismo u javnom životu - preporučuju u Sekretarijatu za zakonodavstvo.

Istovremeno, profesor dr Miloš Kovačević, koji je u ime Odbora za standardizaciju srpskog jezika, učestvovao u izradi postojećeg propisa, pojašnjava nam da je prethodno Ministarstvo kulture i informisanja sa ministrom Vladanom Vukosavljevićem na čelu, u saradnji sa Odborom napravilo još 2018. godine Izmene i dopune Zakona o jeziku i pismima u Republici Srbiji. I nakon niza javnih predstavljanja i obrazloženja, izmene su poslate Vladi kako bi bile upućene u skupštinsku proceduru.

- I tu se izmenama gubi svaki trag - kaže Kovačević.

Da je srpska jezička struka više puta apelovala i molila, obraćala se i direktno državnim čelnicima, kako bi bio donet ovaj propis, ukazuje i prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

- Srpska javnost pokazuje nezadovoljstvo što se ne usvaja zakon o jeziku, što je razumljivo kad se vidi kolika je zapuštenost, neću reći ugroženost srpskog jezika i pisma - ističe ovaj lingvista. - Ipak su kod nas jezik i pismo u centru nacionalnog i kulturnog identiteta. Ili se baš zbog toga onemogućuje njihovo usvajanje? Usvojili smo dobar zakon o manjinskim jezicima, pa je li propao svet? Umesto da usvojimo i zakon o srpskom jeziku i pismu, kojim bi se regulisalo njihovo mesto u službenoj upotrebi, uspostavila harmonija u delovanju ta dva zakona, zakon o srpskom jeziku i pismu se stalno gura u stranu i pored nekoliko najava i s državnog vrha da treba zaštititi srpski jezik i pismo i doneti zakon.

OBEĆANjA

TANASIĆ ne sumnja da predsednici države i Skupštine vide da u svemu ovome nešto debelo nije u redu. I profesor Kovačević podseća da je i sam predsednik Vučić bar pet-šest puta naglasio da je neophodno zaštititi ćirilicu, pa čak i direktno obećao da će se zauzeti za donošenje identičnog zakona o srpskom jeziku i ćirilici u Srbiji i Republici Srpskoj.