MUČNA PRIČA ODRASTANJA MIRE MARKOVIĆ: Majka su joj ubili partijski drugovi, otac dugo nije hteo da je prizna

- Moja majka se borila. Borićemo se, kao ona što je. Moja majka je uhapšena 5. oktobra 1943., a streljana 13 dana pred oslobođenje Beograda. Uhapsili su je i mučili isti ovi, borila se do kraja - kazao je lik Mire Marković u večerašnjoj epizodi "Porodice".

Vera Miletić, majka Mirjane Marković, uhapšena je 5. oktobra 1943. godine, kada su pripadnici specijalne policije upali u stan u Lastinoj ulici 9 na Voždovcu. Mirjana Marković je tada imala jedva godinu dana. Posle saslušanja prebačena je u Banjički logor, gde je streljana 7. septembra 1944. godine.

Vera je još kao gimnazijalka u Požarevcu, zajedno sa sestrama Olgom i Brankom, prihvatila ideju komunizma i postala član Komunističke partije Jugoslavije. Zbog političke pripadnosti, Požarevljani su sestre Miletić i njihovu rođaku Davorjanku Paunović prozvali “crvene devojke Požarevca”.

Vera Miletić je 1941. godine otišla u partizane koji su je iz šume poslali u Beograd da vodi prestoničke komuniste. Upravo oni su posle rata tvrdili da je tokom ispitivanja i mučenja odala imena svojih drugova. Streljana je 7. septembra 1944. godine. Taj žig će Mirjanu Marković pratiti ceo život.

- Duboko saosećam sa sudbinom Vere Miletić... Ona je tragična ličnost i kada bih imao više vremena pozabavio bih se tom trageđom. Ne opravdavam njenu kćerku Miru Marković za sve što je u svom životu uradila, ali mogu razumeti njenu traumu... Mira Marković je vrlo tragična ličnost, sa takvim povredama duše je prosto bila predodređena za nesrećni život. Sudbina njene majke bila je bolni pokretač njenih teških osećanja - izjavio je pre nekoliko godina akademik Dobrica Ćosić, a preneo "Nedeljnik".

Istoričar Mile Bjelajac slaže se sa tim da je majčina tragedija mogla da ostavi ožiljak u životu ćerke Mirjane.

- E sad, u kojoj meri, to bi najbolje mogli da kažu njeni baba i deda kod kojih je rasla, pošto su poznavali i majku i kćerku. Ali, oni danas nisu živi - kaže Bjelajac.

Muke Vere Miletić opisane su u monografiji "Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945" ovim rečima:

- Žene su udarali drvenim lopaticama po unutrašnjim stranama butina. Naročito su bili opasni udarci u slabinu ili u grudi, koji su dovodili do unutrašnjih povreda. Često su vezivali ruke i noge pozadi i provlačili kroz vezu motku, vešajući tako uhapšene između dva stola, a onda su ih udarali sa raznih strana dok se ne onesveste... - preneo je "Nedeljnik".

Mirjanu Marković otac dugo nije hteo da prizna. Odlomak o tome iz "Nedeljnika", iz pera Darka Hudelista, glasi:

- Vera je u životu imala samo jednu veliku ljubav: Momu Markovića. A on je imao tri (velike) ljubavi (sve tri tokom rata: jednu Nadu i dve Vere) i s njima izrodio ukupno petoro (ili šestoro, nisam siguran) dece. Jednu vezu imao je prije Vere Miletić, drugu posle nje. A samo je veza s Miletićevom bila ilegalna; štaviše, dete iz te veze (malu Miru) on dugo vremena nije hteo priznati. Nakon porođaja, Vera Miletić nije mogla biti sa svojim detetom jer je morala nastaviti svoj mukotrpan partijski (partizanski) rad, u Brežanu i okolimi. Moma Marković ju je pak ostavio negde potkraj leta 1942. Mala je Mira stoga prebačena na sigurno, kod Verinih roditelja u Malo Crniće.”

Mit o Veri Miletić oduvek je bio veoma važan za Mirjanu Marković. Ona je više puta govorila da je njena majka heroj i u životu se služila najčinim partizanskim imenom Mira. Svoju trajnu vezu s tragično nastradalom majkom uvek je pokazivala i jednim simboličnom gestom: veoma često nosila je cvet u kosi, kao i njena majka na jednoj staroj fotografiji.

(Blic.rs)