PENZIONERA MNOGI ZABORAVE: Avram Izrael, najpoznatiji "uzbunjivač" u Srbiji, 22 godine posle bombardovanja posvećen porodici
ZA njegove najave i odjave vazdušnih uzbuna znaju i oni koji 1999. godine nisu bili rođeni.
Foto N. Fifić
Beograđani su ga nazvali "dobar glas u zlo vreme" što je mnogima i bio Avram Izrael, legendarni načelnik beogradskog Centra za uzbunjivanje i obaveštavanje, tokom 78 dana pod NATO bombama.
Njegovo ime danas je sinonim za efikasno i pravovremeno reagovanje sistema civilne zaštite. Od ratnog stanja 1999. godine do vanrednog stanja 2020. prošle su 22 godine, a Avram dodaje da je teško napraviti paralelu između onog onda i ovog danas.
- Sasvim je novi vid opasnosti, novi izazovi, potrebe su iste kao da je ratno stanje, jer ovoga puta nas ne ugrožavaju avioni koji su vidljivi, ovoga puta je opasnost nevidljiva, pa je time, čini se, i opasnija i podmuklija - objašnjava, za "Novosti", Avram, po zanimanju inženjer telekomunikacija sa diplomom Fakulteta narodne odbrane.
- Moje skromno znanje kazuje da bi sistem za delovanje u vanrednim situacijama i civilna zaštita, da su valjano i odgovorno osposobljeni, mogli da budu od nemerljive koristi i u borbi sa zarazom. Zamislite koliko bismo danas bili spremniji da smo, na osnovu procene ugroženosti Beograda od epidemije, prošle godine organizovali i izveli vežbu svih struktura grada. A to je zavisilo, najvećim delom, od našeg entuzijazma, ideja, posvećenosti, volje i predanosti poslu. Foto A. Stanković
Zatvaranje zbog pandemije Avram je dočekao samo koji mesec pošto je otišao u zasluženu penziju u 69. godini. Radni vek je produžio za još četiri godine radeći u beogradskoj opštini Stari grad, a danas vreme provodi uglavnom među knjigama i u sređivanju dokumentacije koju poseduje.
- Supruga i ja u šali često volimo da kažemo kako nam ponekad nedostaje odlazak na posao, jer dok radite okruženi ste ljudima kada odete u penziju mnogi kojima ste do juče bili bitni vas zaborave - dodaje naš sagovornik.
- Trudim se da vreme upotpunim stvarima za koje ranije nije bilo prilike, pa sam tako odlaskom u penziju počeo da pišem knjigu o svojim korenima.
SUSRETI KOJIMA SE RADUJE
AVRAM ističe i da su mu tokom prošle godine najviše nedostajali unuci koje nije viđao i iskreno se nada da će uskoro ponovo biti sa svojim najdražima.
- Sa unucima koji žive u Beogradu sretali smo se na vratima, bez zagrljaja i sa maskama na licima, dok unuke koji žive u Izraelu nisam video duže od godinu dana - dodaje naš sagovornik.
- Supruga i ja smo bili baš školski primer, slušali sve savete struke, vakcinisali smo se i nadamo se da će uskoro sve brzo biti iza nas.
Penzionerske dana troši u dugim šetnjama duž obala Save i Dunava, pa tako svakodnevno sa suprugom napravi krug od osam kilometara. Vikendom zbog gužve izbegavaju gradska šetališta, već se sklanjaju u vikendicu nadomak grada. Uživaju u svojoj baštici i malim majstorijama oko kuće. Košenje trave i prolećno orezivanje drveća trenutno su mu glavna preokupacija.
- Važno je da svi ljudi napuštanjem radnog mesta pronađu za sebe neki sadržaj koji će ih interesovati i ispuniti vreme, mogućnosti je puno a zatvaranjem u sebe ništa se neće postići - ističe Avram.
- Penzija je tu da bismo uživali u njoj, jer smo je i zaslužili.