VAŽNO ZA SVE ŽENE U SRBIJI: Ako usvoje zakon o rodnoj ravnopravnosti, na diplomama će vam pisati ove stvari

Ovo predviđa član 37 predloženog propisa, koji obavezuje na upotrebu rodno osetljivog jezika u udžbenicima, svedočanstvima, diplomama, kvalifikacijama, zvanjima, licencama... Da bi se ovo realizovalo, kako kažu pravni stručnjaci, biće potrebno izmeniti i niz internih akata različitih ustanova, ali i doneti podzakonske akte. Takođe, dokumenti koja su do sada izdati neće morati da se menjaju, već će ova pravila važiti nakon što bude usvojen zakon i prateći akti.

Inače, u ovom zakonskom predlogu navodi se i da su sredstva javnog informisanja dužna da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik. Istovremeno, lingvisti smatraju da je ovde reč o nasilju nad jezikom i jezičkom inženjeringu.

- Ukoliko na diplomi devojke koja je završila psihologiju bude pisalo da je ona psihološkinja, ili one koja je završila pedagogiju da je pedagoškinja, jezik to nikako neće prihvatiti, jer je konstrukcija rogobatna, veštačka i u jeziku se neće primiti - smatra lingvista prof. dr Miloš Kovačević. - Nove reči ne mogu se uvoditi "odokativno", ne vodeći računa o jezičkim zakonitostima. Ovo je nasilje nad jezikom, ali ono ne može proći, čak i ako se uvedu kazne za one koji ne poštuju ta nova rešenja. Jer, jezik je najsavršeniji organizam koji neke reči prihvata, a neke odbacuje i to se nikakvim dekretima ne može promeniti.

Kovačević navodi primere imenica ženskog roda koje u narodu žive, poput učiteljice ili profesorke, ali ističe i da postoje one koje jezik nikako ne prihvata, poput "borkinje".

A Sreto Tanasić, predsedsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, smatra da se naš jezik lažno optužuje kao rodno neosetljiv i diskriminatoran prema osobama ženskog pola.

- Jednom sam već javno postavio pitanje da li ćemo skinuti sramotu sa obraza što Milunka Savić, žena vojnik sa najvećim brojem odlikovanja, posle svih ratova nije dobila zasluženo priznanje, nego je služila kao čistačica, ako je počnemo nazivati vojnikinja ili borkinja - kaže Tanasić za naš list. - Da li zaista svi moramo da zaboravimo da je Desanka Maksimović pisac, a sa iste adrese verovatno dolazi podsticaj da je i uopšte pošaljemo u zaborav. Moramo li govoriti: došli su pisci i spisateljice? Da li moramo za ženu koja obavlja dužnost ministra obavezno govoriti da je ministarka, a reč ministarka pre svega znači ministrova žena, to značenje nam se javlja na prvom mestu kad god tu imenicu čujemo. Da li i žena ministar, koja recimo nije "rodno preosetljiva" i koja tu imenicu takođe doživljava kako je doživljava ogromna većina govornika srpskog jezika, mora da trpi takvo oslovljavanje da bi bila korektna?

Naš sagovorik upozorava da se nameće hitno usvajanje zakona koji je, uz sve drugo, u potpunoj suprotnosti sa jezičkom strukom, a njegovo usvajanje bi moglo imati pogubne posledice po čuvanje srpskog nacionalnog identiteta.

Tanasić se nada da predsednik države i predsednik Narodne skupštine neće dozvoliti usvajanje tako problematičnog zakona uz gaženje mišljenja struke.

RAVNOPRAVNOST VEĆ DEFINISANA

ODBOR za standardizaciju srpskog jezika još 2011. doneo je Odluku o pitanju imenovanja osoba ženskog pola kao nosilaca određenih zvanja i zanimanja. U toj odluci detaljno je obrazloženo kako se treba odnositi prema rečima koje služe za imenovanje zvanja, zanimanja, funkcija i sl.

- Ta odluka je nedvosmislen pokazatelj da srpski jezik nikako nije jezik rodne neravnopravnosti, pa samim tim ni diskriminacije osoba ženskog pola - kažu u ovom telu.