NE SLIKAJTE VATRU, VEĆ ZOVITE ODMAH! Reporteri "Novosti" sa pripadnicima Vatrogasno-spasilačke brigade u glavnom gradu (FOTO)

Osim što gase vatru na teritoriji glavnog grada, vatrogasci - spasioci angažuju se i za tehničke intervencije u saobraćaju, kada ni policija ni Hitna pomoć ne mogu da dođu do povređenih u udesu. Tada se angažuju vatrogasci, koji seku vozilo i izbavljaju ozleđene, a neretko izvlače i smrtno stradale. Takođe, vatrogasci su obučeni i za rad sa opasnim materijama, kako bi se sprečili akcidenti koji bi mogli da ugroze zdravlje i bezbednost ljudi.

PREMA rečima Miloša Majstorovića, komandanta Vatrogasno-spasilačke brigade Beograda, akcidenti su srećom veoma retki, ali su požari svakodnevni. Nema pravila da li je dan ili noć, zima ili leto.

- Apelujemo na naše sugrađane da odmah pozovu 193, a ne da prvo fotografišu i snimaju vatru i dele to na društvenim mrežama - priča, za "Novosti", komandant Miloš Majstorović. - Vreme stizanja na mesto požara direktno uslovljava uspešnost naše intervencije. Svaki minut, sekund našeg dolaska je veoma bitan. Jer, mi ako dođemo ranije, imaćemo manje posla, spasićemo više ljudi, biće manje materijalne štete. Ali, nažalost, naši ljudi u situaciji kada vide požar ili neku sličnu nesreću gde mi učestvujemo, prvenstveno vole da fotografišu i snimaju, dele na društvenim mrežama i onda se pitaju zašto nema vatrogasaca 20 minuta. Nema ih jer ih niko nije pozvao.

Koliko će vatrogasaca i vozila izaći na teren, zavisi od same prirode intervencije. U njihovim vozilima, sem cisterni sa vodom, nalaze se i boce sa kiseonikom, motorna testera, brusilica, sekira, specijalne makaze za sečenje armature. Dešavalo se i da sa jedne lokacije odmah idu na drugu, bez vraćanja u bazu.

Naš sagovornik kaže da je pogrešno misliti da vatrogasci ništa ne rade kada nemaju intervencije. Svaki trenutak smene od 12 časova je ispunjen.

- Kompletan dan popunjen je obavezama, fizičkim aktivnostima, održavanjem opreme i tehnike - kaže, za "Novosti", komandant Majstorović. - Naši uslovi rada su veoma drugačiji u odnosu na ostale. Imamo neverovatne fizičke napore u kratkom vremenskom intervalu, bez obzira na doba dana ili noći, gde ste u situaciji da iz stanja mirovanja u roku od nekoliko minuta trčite na 20. sprat sa opremom i tek onda počinjete intervenciju.

TOKOM zimskih meseci vatra najčešće bukne u objektima - zbog neispravnih instalacija, gasa, odžaka, ali i zbog ostavljene hrane na uključenom šporetu. Celi stanovi gore zbog ove nepažnje, a neretko i ljudi stradaju jer zaspe dok se jelo kuva. Kada se probude u dimu, budu dezorijentisani i teško mogu da pogode izlazna vrata. Slične probleme pravi i zaboravljena, uključena pegla.

- Pogrešno je misliti da će se neko naljutiti ako pozovete 193 i kažete da ste sami ugasili vatru. Naprotiv, mi ćemo izaći na teren, prekontrolisati situaciju. Dešavalo se da ljudi stradaju i kad pale vatru na otvorenom, uglavnom su to stariji sugrađani koji ne stignu da pobegnu od plamena kada pale đubre oko vikendica.

VATROGASCI se ne plaše ni kada ulaze u magacine i podrume u kojima niko ne zna šta ima, gde je moguća eksplozija ili isticanje nekih toksičnih materija. Spremni su za svaku situaciju.

- Koliko god da ste uvežbani, tu je stres neizbežan, srećom, takvih intervencija je veoma malo u toku godine. Stres čini i to što ne znate da li vi možete povući neki pogrešan potez i izazvati eksploziju, katastrofu, da li će se veća količina te tečnosti razliti i ugroziti veći deo grada i da ćemo brzo reagovati. Ali, nema straha od postupanja, ne plašimo se nijedne intervencije, mi smo obučeni za sve. Ulazimo u magacine pune zapaljivih stvari, plinskih boca, gde ni gazde ne znaju šta ima. Ali to je prostor koji je nama prepoznatljiv kao opasan i mi znamo na koji način, kojom taktikom to možemo da rešimo.

Ipak, najviše muke vatrogascima zadaju blindirana vrata koja, kako tehnologija izrade napreduje, postaju gotovo neprobojna.

- Sa tehnikom koju mi imamo, mučimo se, ta moderna vrata su maltene kao trezori. Ta procedura je pravno regulisana, mi razvaljujemo vrata ako postoji rizična situacija, ako gori ili ako se oslobađaju neki toksini, a u ostalim slučajevima po nalogu MUP u prisustvu hitne pomoći. To su situacije kad ne mogu da dozovu ukućanina, kad ne znaju zašto onaj sa druge strane ne otvara vrata. Ta sigurnosna vrata su opasna isto onoliko koliko i štite, jer možete ostati zarobljeni u sopstvenom stanu, u rizičnoj situaciji a da vatrogasci ne mogu da dođu do vas. Često se dešava da deca zaspe toliko čvrstim snom da ih roditelji ne mogu probuditi ni zvonom na vratima, ni telefonskim pozivima. Majke i očevi su tad u panici, mi dolazimo, ali pre nego što razvalimo vrata uvek smirujemo roditelje sa pretpostavkom da im mališan najverovatnije spava. I u 99 odsto slučajeva bude tako - kaže komandant Majstorović.

Sem dobro obezbeđenih vrata, vatrogascima problem prave i uske ulice u Beogradu, pogotovo na rubnim opštinama, parkirani automobili, drveće i rastinje koje se ne održava redovno... Sve ovo im otežava pristup, ali vatra uvek bude ugašena.

ZVALI su ljudi broj 193 da im vatrogasci, poput onih u američkim filmovima, skinu mačke sa drveta. Takvih intervencija nije mnogo, a iako naši vatrogasci pomažu sugrađanima da dođu do ljubimaca, savetuju im da u ovakcim situacijama pozovu službe koje su nadležne za hitne intervencije kad su životinje u pitanju.

Deca su ranije, dok su radile javne govornice, okretala 193 da prijave "gori škola", ali operateri bi mališanima uz osmeh rekli da ne smeju da se šale sa tako ozbiljnim situacijama. Bilo je i onih zlonamernih dojava, ali iskusni operateri znaju da procene i na osnovu odgovora sugrađana zaključe da li je u pitanju lažna prijava. Ipak, dileme nema, ekipa i vozilo šalju se na teren u svakom slučaju, po svakoj prijavi. Ukoliko se ispostavi da je poziv lažan, to se navodi u izveštaju koji se prosleđuje nadležnim organima kako bi se sankcionisao nesavesni sugrađanin.