KORONA - ODGOVORI NA SVE DILEME: Provera nakon četiri nedelje, preporučuju se analize krvi, UZ srca, EKG, rendgen pluća...

Prva provera zdravlja trebalo bi da usledi četiri nedelje po oporavku, a podrazumeva analize krvi, ultrazvuk srca i snimak pluća. U to vreme mnogi se još bore sa postkovid sindromom - zamorom, problemima sa disanjem, srcem, plućima... Lekari kažu da oni koji su preležali kovid sa ozbiljnijom kliničkom manifestacijom bolesti, potpuni oporavak mogu da očekuju tek za tri do šest meseci.

Za četiri do šest nedelja po oporavku od kovida 19 trebalo bi uraditi nekoliko analiza.

- Neophodne su analize krvi, pre svih krvne slike, CRP, D-dimer, biohemizam seruma i enzimi jetre. Potrebni su i radiografija srca i pluća i funkcijsko ispitivanje pluća, ultrazvuk srca i internistički pregledi pulmologa i kardiologa. Spirometrija je jednostavan test kojim se meri zapremina vazduha koju pacijent može da izduva iz pluća, dok se difuzija uglavnom radi na velikim klinikama i njome se utvrđuje koliko je i da li je oštećena disajna površina pluća - rekao je za "Novosti" pulmolog dr Đorđe Taušan.

Kod gotovo 80 odsto pacijenata koji su preležali kovid ustanovljeno je da je virus korona uticao na srčani mišić, dok je kod oko 60 odsto dokazano zapaljenja srčanog mišića, ali nešto slabijeg intenziteta i bez tipičnih posledica koje inače ostavljaju klasični miokarditisi. I aritmije su, takođe, jedna od mogućih prezentacija ili komplikacija kovid-infekcije i češće se javljaju kod hospitalizovanih pacijenata koji imaju težu kliničku formu bolesti.

* * * * * * * * *

SRCE

U KARDIOVASKULARNOM sistemu korona najveće posledice ostavlja na srčanom mišiću.

- Mnoga istraživanja su u toku, a dosad je poznato da tri četvrtine izlečenih osoba imaju određene promene na srčanom mišiću - rekao je za "Novosti" prof. dr Draga Simić, kardiolog UKCS.

- Nemačka studija je, recimo, pokazala da je prosečna starost tih ljudi, koje su pratili dva meseca, 49 godina. Sve promene u organizmu koje se dešavaju tokom ove bolesti zapravo su ozbiljan atak na srce. Oko tri do četiri odsto tih osoba dobije upalu srčane kese, određen broj dobije upalu srčane kese i srčanog mišića, a kod oko 22 odsto se uočava stanje koje liči na koksaki miokarditis.

* * * * * * * * *

PLUĆA

Prof. dr Violeta Mihailović Vučinić, direktor Klinike za pulmologiju UKCS, rekla je za "Novosti" da 20 odsto pacijenata koje prate posle teške forme kovida ima oštećenu disajnu funkciju. Da li je trag na plućima koji ostavlja kovid 19 trajan ili s vremenom dolazi do oporavka, još je nepoznanica.

- Ohrabruje činjenica da su se neki od naših pacijenata koji su imali teške upale pluća potpuno oporavili - kaže profesorka Mihailović Vučinić. - Oni su, ipak, u manjini.

Posle bolničkog lečenja, oboleli od kovida više ne uzimaju antiviralnu terapiju. Samo u slučajevima kada su promene obimne i oštećena je disajna funkcija propisujemo kortikosteroide.

* * * * * * * * *

MOZAK

Pouzdano se zna da infekcija koronom kod nekih pacijenata dovodi do tromboze krvnih sudova, što povećava i rizik od moždanog udara. Doktor Marjana Vukićević, direktor Specijalne bolnice "Sveti Sava", rekla je za "Novosti" da su u epidemiji kovida moždani udari neznatno češći, ali da su bili težeg stepena i lošijeg ishoda. Moždani udar se najčešće javljao nedelju dana od početka infekcije. Gotovo polovina slučajeva je bila posledica zapušenja velikih krvnih sudova mozga ili srčane aritmije, kao i kod nekovid pacijenata.

- Prema nekim istraživanjima oko jedan odsto pacijenata sa kovidom doživi moždani udar - kaže naša sagovornica.

* * * * * * * * *

BUBREZI

Infekcija koronom izaziva i oštećenje bubrega, čak toliko da pacijenti moraju na dijalizu. Osim direktne posledice infekcije, do poremećaja u funkciji dolazi i zbog gubitka tečnosti, koje se javlja kod pacijenata u intenzivnoj nezi, kao i zbog primene različitih antibiotika i drugih lekova koji mogu da imaju toksično dejstvo na bubrege. U toku lečenja kovida može da dođe i do razvoja bakterijske superinfekcije i sepse koja povećava rizik od razvoja problema sa radom ovih vitalnih organa.

Doktor Brankica Terzić, nefrolog Vojnomedicinske akademije, rekla je za "Novosti" da je dosadašnjim istraživanjima dokazano da su osobe starijeg životnog doba, sa prisutnim komorbiditetima kao što su hipertenzija, dijabetes melitus, gojaznost, srčana insuficijencija i hronična opstruktivna bolest pluća, podložnije razvoju akutnog bubrežnog oštećenja usled kovida:

- Da li će akutno oštećenje bubrega da bude prolazno ili trajno, zavisi od stepena oštećenja i gubitka funkcionalnih delova bubrega, kao i od eventualnih prethodnih oboljenja bubrega.

* * * * * * * * *

NERVI

Najnovije studije pokazuju da SARS-CoV-2 dovodi i do teških neuroloških manifestacija - blokade govora i gutanja, oduzimanja nogu... Dr Boban Stepić, neurolog, kaže da je čak 97 odsto obolelih od kovida imalo neurološke simptome:

- Pored šloga, primećeni su i sindromi slični demenciji, psihotične reakcije, kao i epileptički napadi. Pored mašina za disanje koje pište, lekova koji umiruju i izolacije vezane za krevet, okruženje odeljenja za intenzivnu negu može da pojača ili izazove delirijum, i omete lekare da povežu bilo koji od tih simptoma sa virusom.

Dosad su se lekari koji su lečili obolele od kovida susretali sa toliko iznenađujućim neurološkim reakcijama da ih je to zastrašivalo, pogotovo zato što su oboleli bili veoma mladi ljudi.

* * * * * * * * *

PSIHA

Petini izlečenih od kovida prete mentalne bolesti, a one se, objasnili su naučnici, uglavnom javljaju u roku od tri meseca od dana zaražavanja. Od prvog dana pandemije znalo se da virus korona ima sklonost da napada centralni nervni sistem, zbog čega se gubi čulo ukusa i mirisa, ali nova klinička iskustva pokazuju da kovid 19 može da ostavi dugoročne posledice po nervne strukture.

Pojedine studije navode da skoro dve trećine pacijenata starijih od 70 godina doživljavaju cerebrovaskularne poremećaje u vidu moždanog udara, moždanog krvarenja i upale zidova krvnih sudova centralnog nervnog sistema. Osim toga, oko dve petine pacijenata koji su preležali kovid 19 doživljava izmenu mentalnog statusa, usled nespecifičnog oštećenja mozga.

Nova saznanja pokazuju da virus korona pogoršava stanje kod već psihički obolelih, ali da mnogo više zabrinjava činjenica da je ova infekcija dovodi do mentalnih problema i kod osoba koje su pre zaražavanja mentalno bile potpuno zdrave.