ZLOČIN KOJI JE OSTAO NEKAŽNJEN: Navršavaju se 22 godine od NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju

Da bi ostvario svoje ciljeve, Zapad se ogromnom silom obrušio na jedan narod i njegovu državu. Cilj je bio da se Kosovo i Metohija, uz pomoć vojne sile, otrgnu od matice i predaju Albancima kako bi oni ostvarili svoje nacionalne interese. Naša zemlja je bombardovana bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, gaženjem Povelje UN, kršenjem završnog dokumenta OEBS iz Helsinkija, i Pariske povelje.

Ni sada, kao ni pre 22 godine, nema trunke sumnje da je bombardovanje SRJ bilo težak zločin i do danas - nekažnjen. Punih 78 dana NATO je demonstrirao silu, razarao i uništavao, a našu zemlju pretvorio u poprište smrti, bola, tuge... I u takvim okolnostima, Vojska Jugoslavije (VJ) predvođena svojim vrhovnim komandantom Slobodanom Miloševićem, njeno Ratno vazduhoplovstvo i PVO, Treća armija i Prištinski korpus, specijalne i inžinjerijske jedinice - činili su nemoguće. Mnogobrojni manevri koje su tada učinili i danas se izučavaju i sastavni su deo svetskog vojničkog iskustva. Nesporno je, takođe, i da VJ, posmatrano iz ugla teorije ratovanja, nije izgubila ovaj rat, a istoričari tvrde da je njegov epilog zapravo rezultat neviđenog pritiska i pretnje biološkim nestankom naroda. Da je zaista tako, ukazuje i podatak da je NATO agresiju započeo sa 464, a završio sa 1.040 letelica koje su lansirale više od 400.000 projektila i 1.000 krstarećih raketa. Ukupna masa ovih ubojnih sredstava bila je oko 22.000 tona. Severnoatlantska alijansa je, koristeći opasnu i zabranjenu municiju, povela i hemijski rat koji do danas nije okončan. A ukupna materijalna šteta procenjena je na više od 100 milijardi dolara.

I narod se držao hrabro i branio zemlju, pokazavši svoju najbolju stranu. Ujedinjen, hrabar, miran, ali prkosan, odupirao se koliko je bilo moguće. Branili su sebe i svoje.

Da li je moralo da bude rata, pitanje je koje je otvoreno i dan-danas, ali nesporno je da su Rezolucija 1244 i Kumanovski sporazum, kao rezultati tromesečne odbrane zemlje, i danas, uprkos neprekidnim pritiscima Zapada, najjači aduti Srbije u borbi za Kosovo i Metohiju.

NASTRADALA I DECA

RAKETE "tomahavk" ispaljivane sa Jadranskog i Sredozemnog mora, avio-bombe, zloglasni kasetni projektili, padali su širom zemlje. Hrabro su ginuli vojnici, stradali su i deca, civili u domovima, pacijenti u bolnicima, putnici u vozovima. Tokom 78 dana, srpske snage su imale 753 poginulih: 589 vojnika i 172 policajca. NATO je i ubio oko 2.000, a ranio oko 10.000 civila. Uništio je ili oštetio 1.026 civilnih objekata. Potpuno je razoreno sedam industrijskih i privrednih objekata, 11 energetskih postrojenja, 38 mostova, 28 radio i TV-repetitora, 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 osnovnih i srednjih škola, 29 manastira i 35 crkava. U noći 23. aprila, u 2.06, NATO je u napadu na zgradu televizije usmrtio 16 radnika RTS. To je bio prvi slučaj u istoriji da je medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.