INGRID LEČI I OSMEHOM: Devojka iz Ruande po okončanju studija medicine odlučila da ostane u Srbiji i počne lekarsku karijeru
VELIKOG srca i širokog osmeha ušetala je nedavno u jedan privatni dom za stare u Beogradu.
Foto M. Anđela
Na prvi pogled osvojila je tamošnje vremešne stanare toplinom i skromnošću. Tiha i nenametljiva odaje utisak zadovoljne i ispunjene devojke. Pleni jednostavnošću i lakoćom življenja. I posle 10 godina boravka u našoj zemlji i dalje se bori sa padežima, ali to sa njenih usana deluje neverovatno lako.
Kada je 2011. mlada studentkinja Ingrid Irakoze iz Ruande doputovala u srpsku prestonicu nije ni slutila da će je narod na drugom kraju sveta tako srdačno prihvatiti. Nijednu reč nije znala da izgovori na srpskom, a osam meseci učenja jezika u studentskom domu na Avali bili su najduži u njenom životu. Posle toga bilo je sve mnogo jednostavnije.
- Čitaš, učiš, navikavaš se na jezik, a oko tebe sve sami studenti stranci iz Palestine, Kenije, Libije... Živela sam potom u Studenjaku na Novom Beogradu. Prošla studentsku menzu i brzo se navikla na hranu, ali nedostaje mi voće i povrće. Ovde su papaja, avokado i mango preskupi. Svi vole srpske ćevape, pa i ja. Neki kažu sarma je super, izgleda da ja još nisam probala dobru sarmu.
Sa željom da, kako kaže, stekne vrhunsko medicinsko obrazovanje, zaputila se na drugi kraj sveta. I nije se, tvrdi, pokajala. Naprotiv, srećna je što i danas u vreme epidemije kao lekar može da brine o onima kojima je pomoć najpotrebnija.
- Svi mi govore "slatka si, divna si", čini mi se da im je pošto sam drugačija odmah bolje čim me ugledaju. Zaborave na svoju bolest - sa osmehom priča mlada doktorka.
Iskustva u praksi tek će da stiče i da se priprema za rad na klinici. Tu se, po njoj, kale pravi lekari, a ona želi da dobro izuči zanat. Ne da ga nosi u Ruandu, već da pomaže našim ljudima.
SELFIJI SA BORANIMA
KADA je prvi put otputovala iz Beograda u unutrašnjost Srbije, Ingrid je bila iznenađena. Neobična frizura tamnopute Afrikanke bila je neodoljiva za Borane.
- Svesna sam da je sama moja pojava nešto novo za njih. Ali, kada sam bila u Boru i Novom Pazaru svi su samo u mene gledali na ulici. Nikada u životu nisam imala toliko selfija sa nepoznatim ljudima - otkriva ona.
Ingrid je najpre stažirala u Hitnoj pomoći i na preporuku svoje mentorke došla je u dom za stare. Peripetije oko produžavanja boravka završio je Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja privatnih ustanova za stare. Uz raznorazne egzibicije uspela je da dobije papir koji joj je omogućio da ostane u Beogradu. Inače...
- Morala bih da se vratim... Teška srca... Foto M. Anđela
Svoje prijatelje u Beogradu čuva lekarka iz Ruande još iz brucoških dana. Uglavnom naši ljudi. Prihvatili su je puna srca. Sa njima je upoznala mnoge lepote Srbije, ali joj je samo u Beogradu kao kod kuće, mada se ne uklapa baš u život ovdašnje omladine:
- Ne volim klubove i kafane. To nije za mene. Za sve ove godine bila sam tamo samo dva puta.
Otkriva nam Ingrid da u Ruandi lekar opšte prakse radi sve, čak i porađa žene i to carskim rezom. Teško bi, kada bi poželela da se vrati, bez prakse mogla da se uklopi u tamošnji zdravstveni sistem u kome nema specijalista, već svi rade sve.
- Plate su slične, ali je ovde sve mnogo skuplje. Sa zaradom od 500 evra mogu da iznajme stan od 100, a od ostalih da koliko-toliko pristojno žive. Ovde je sve malo drugačije.
Nedostaje mladoj doktorki mnogo toga u Srbiji. Kao i svako ko napusti svoj dom, pati i ona. Najviše joj fale nacionalna jela, ali to nadoknađuje time što svake godine poseti porodicu u Ruandi. I tamo je i danas dočeka majka sa rečima podrške: "Pusti decu neka žive svoj život."