NJEGOŠEVE ZAMERKE EVROPI NESTALE IZ ČITANKE: U udžbeniku za osmi razred izbačene ključne poruke kapitalnih književnih dela

Ovo je ocena pojedinih profesora srpskog jezika i književnosti u osnovnim školama koji su imali priliku da prelistaju novu čitanku za osmi razred u izdanju Izdavačke kuće "Logos".

- Imamo utisak da se zatire svest o tradicionalnim srpskim vrednostima i istorijskim nepravdama - kažu ovi profesori.

Kao primere navode kako su u čitanci prikazana neka od najznačajnijih dela srpske književnosti - "Seobe" i "Roman o Londonu" Miloša Crnjanskog i Njegošev "Gorski vijenac".

- Umesto vojnog pohoda Vuka Isakoviča i njegovog puka i delova koji bi učenike podstakli na razmišljanje o suštinskim vrednostima u životu naroda i pojedinca, roman "Seobe" je predstavljen kroz odlomak u kome je opisana preljuba i bratoizdajstvo Vukovog brata Aranđela Isakoviča i njegove snahe Dafine, Vukove žene. Odlomci u pojedinim čitankama objedinjenog izdavača sadrže eksplicitne scene ljubavne strasti i raspamećenosti glavnih junaka, što nijedan metodičar ne može da opravda predstavljanjem navodne celine romana, osim autorskom slobodom - kaže nam profesorka književnosti Milena N., iz Beograda.

Ona upozorava da istiskivanje kanonskih pisaca i dela, odnosno narušavanje metodički smisleno odabranih odlomaka započinje davanjem alternative. Tako je u spisku obaveznih dela školske lektire navedeno - Miloš Crnjanski: "Seobe" (odlomak), "Roman o Londonu" ("Proleće je stiglo u London").

- Dok iz "Seoba" može šta god hoćete, pa i polni čin između Aranđela i Dafine, "Roman o Londonu" je strogo kontrolisan i afirmativan prema engleskoj kulturi - ocenjuje naša sagovornica.

Kada je reč o delu "Roman o Londonu", umesto napaćenih Srba u Londonu, odabrana je emigracija iz carske Rusije.

Ona ukazuje i na zadatak sa takmičenja iz srpskog jezika i književnosti, gde se u vezi sa "Seobama" pominju ugarski Srbi, a tačni odgovori preuzeti su iz prethodne čitanke za osmi razred koju je izdala IK "Klet".

-Moramo se zapitati da li bi bilo moguće, po ugledu na sintagmu ugarski Srbi, nacionalne manjine ili etničke grupe koje su nastanjene u Srbiji nazvati: srpski Mađari, srpski Hrvati, srpski Bunjevci, srpski Albanci, pošto žive u Srbiji i imaju mnogo veća prava od onih koje su ondašnji Srbi dobili Privilegijom, a pritom nemaju obavezu da ratuju ili ginu za interese države u kojoj žive - ističe naša sagovornica i napominje da u istorijskimi nekim drugim udžbenicimanije iskrivljena istorijska činjenica da je u pitanju život Srba u Ugarskoj,onih sa Kosova i Metohije koji su tu došli nakon istorijske seobe u 17. i 18. veku kada su prelazili na sever pod najezdom Turaka.

Profesor Marko P., iz Čačka, koji je analizirao odlomke iz "Gorskog vijenca", tvrdi da su skrajnute glavne poruke čuvenog Njegoševog dela kao što je istraga poturica. I sam vladika je degradiran, a njegovo srpstvo negirano.

- "Gorski vijenac" sveden je na predložak za proučavanje narodnih običaja - obaveznim izborom odlomka "Badnje veče" - analizira naš sagovornik.

- Lokalizacija ovog slobodarskog speva u novim udžbenicima sadrži sumnju u istoričnost dela, iako je Njegoš u podnaslovu naglasio da je reč o istorijskom događaju s kraja XVII veka. Navodi se da "neki" istoričari smatraju da je to njegovo viđenje vizija nečega što se nije dogodilo. U međuvremenu, i to negiranje istorijskog konteksta i Njegoševog srpstva postalo je sekundarno zato što se u novom programu gubi svaki trag o istrazi poturica, bilo da je istorijska, ili je "Njegoš ovo smatrao istinitim".

Njegoš je, navodi profesor, degradiran i u poslednjem pitanju testa za književnu olimpijadu, kada se na osnovu odlomka o tome kako vladika slabo jede pomorandže, "i to samo po jednu kriščicu", prepoznaje delo "Pisma iz Italije" Ljubomira Nenadovića, čiji je prvobitni naslov bio "Vladika crnogorski u Italiji".

- Da u tim pismima neki nastavnici ne bi pronašli delove u kojima Njegoš govori o sebičnoj Evropi, o slobodi, o srpskoj kući koja je izgorela na Kosovu, ili prekor engleskom lordu: "I tome imamo najviše zahvaliti vašim zemljacima, gospodine, koji i mrtvu tursku ruku drže pod našom gušom... I vi te Turke branite...", delo je uklonjeno iz programa - upozorava ovaj profesor. Vešto je izbegnuto sve što je neko smatrao nepoželjnim u vremenu evrointegracija, ili čime su nekim narodima kompletno oprane biografije od strašnih nedela čije se žrtve danas minimiziraju.

Da se u mnoštvu izdanja, udžbenika i drugih knjiga, krije i pregršt pogrešnih i neumesnih tumačenja, smatra književnik Miro Vuksanović.

- Gde god nema reda, vlada nered - ističe ovaj književnik, za "Novosti".

- Nije takvo stanje samo u školskim priručnicima. Recimo, u srpskom narodu, koji je s velikim razlogom opterećen svojom istorijom, još uvek nemamo pouzdane podatke o poginulima u 20. veku, a kamoli u ranijim vremenima. Stalno govorimo o žrtvama, a nismo sakupili njihova imena.

Bez toga istorija postaje niz netačnih brojeva. Slično je i s tumačenjima književnih dela.

Ako su pisci dobro odabrani, nije od njih uzeto najbolje, a ako jeste, nije uvek dobro pročitano.

On smatra da je često ovaj osetljivi posao pisanja udžbenika poveren ljudima koji su neuki i bez dobrih namera.

- Svaka školska greška je dugog veka - upozorava Vuksanović.

- Tako se oštećuju čitave generacije. Bolje je nikakvo učenje od pogrešnog učenja. Istina je da se čovek uči dok je živ, ali je istina i da se po jutru dan poznaje, da je početak učenja najvažniji. Vidim da su naša deca premorena sumnjivim igrama na ekrančićima telefona i drugih sprava, da su zagušena netačnostima i kičerskim zabavama. Najbolji pisci su u senci estrade. Lirika je poražena od buke. Slavi se književnost trača i primitivizma. Sve to zagađuje i škole i udžbenike i narod kao celinu.

Vuksanović zaključuje:

- Potreban je savremeni Dositej!

Istovremeno, profesorka književnosti dr Olivera Krupež kaže da nastavne programe kreiraju najbolji profesori univerziteta, a među njima je veliki broj autora udžbenika.

- Njihove kompetencije su nesporne, zato što je i direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja bio koautor do sada korišćenih čitanki za starije razrede - kaže ova profesorka.

A zašto onda imamo ovakve propuste?

- Propusti u izboru građe u korelaciji sa nastavom istorije i drugih predmeta trebalo bi da budu predmet ozbiljnih analiza - kaže dr Olivera Krupež.

Ona veruje da će sada, kada je predsednik Srbije najavio izmene u domenu predmeta koji su od značaja za nacionalni identitet, biti prevaziđeni ovi problemi i da će svedočanstva o stradanju srpskog naroda u dva svetska rata ponovo naći mesto u nastavnim programima i na taj način pomoći učenicima da bolje i lakše razumeju određene istorijske periode.