KAD JE ELEKTRIČAR NEMILOSRDAN, A PAS KRVOLOČAN: Kako se jedno isključenje struje završilo na banderi, uz besplatno pozorište za ceo komšiluk!

- Ženu kada govori, potrebno je slušati i očima, a ne samo ušima. U očima se sve vidi. I naredba i požuda i prekor i molba, bes, nemoć, tuga... Sve slikovitije i ubojitije od reči. Ja sam to sve ignorisao, a kasnije se gorko pokajao - priča za „Novosti“ električar Gojko, sa nadimkom „Čavkun“(brzina, hitrina).

U dvorište jedne ovdašnje udovice ušao je sa namerom da joj isključi električno brojilo, jer je bila neredovan platiša. U blizini njene kuće, beskompromisno je tog dana isključio neka brojila. Udovicu je ostavio za kraj. No, neočekivano naiđe na prepreku.

U hodniku, gde se nalazilo brojilo, ležao je pas, nemački ovčar, ljubimac pokojnog joj muža. U tami hodnika, izgledao je i viši i opasniji, nego je inače bio. Kroz oškrinuta ulazna vrata i malo odškrinuta u kuhinji smeštenoj sa druge strane hodnika, električar je uz neprekidnu lavež psa, govorio nešto udovici, a i ona njemu.

U oči je nije gledao, od laveža psa, nije ni čuo, ni razumeo, a onda se uputio ka banderi u dvorištu kuće sa namerom da „otkači“ strujni vod ka kući. U tome je već bio izverziran.

Onako ljut dograbio je svoje „čaklje“ i krenuo u vrh bandere. Udovica je nešto opet objašnjavala, govorila, a Čavka je nije udostojio ni pogledom. Kad je već stigao u vrh bandere, žena u isti čas, za dno bandere, priveza vučijaka. Lanac se omota oko bandere, a nokti šapa zaparali drvo na kojem je visio Čavkun. Opet pat pozicija, kao malopre u hodniku.

Zavese sa okolnih prozora se prestaše ljuljati, a otvoriše se širom i vrata i prozori na komšijskim kućama. Ukaza se „besplatno pozorište pred kućom udovice“.

- Pod banderom je falio samo Cigo bubnjar, pa da ugođaj bude još zabavniji za publiku. Nađoh se u “nebranom grožđu“. Krenem, laganim sopranom ženu pod banderom opominjati, pa kada to ne pomože, baritonom naređivati i pretiti, a docnije kada iz oblaka se prosu kiša i započe grudvanje iz neba, odustah od isključenja, a onda usledi „kompromis“. Sve se vrati u prvobitno stanje - ispoveda se Stanišić.

Žena je psa smestila u njegovu kućicu, a Čavkuna pozva u kuću na sušenje i kafu, kad već ima struje.

Ubrzo su u kuću udovice, počele pristizati i komšije, najavljujući se pritiskom na zvonce , kako bi se uverili da je Vučko odbranio struju, Čak su to, neke od njih videle i u šolji kafe, uz koje kakve dosetke, pa je drama iz dvorišta prerasla u komediju sa srećnim završetkom.

- Komšije su solidarno prikupile novac kako bi pokrile dug za struju, a ja od tada i moju suprugu, gledam u oči kada govori, a prije je bilo „na jedno uho ušlo, na drugu izašlo - reće za kraj ispovesti „Novostima“ Gojko Stanišić-Čavkun.