SRBIJU JE BRANIO I SA JEDNIM OKOM: General Vladimir Lazarević je bio komandant ruskom dobrovoljcu Albertu Andijevu, preminulom od kovida

Napustio je ovaj svet u kovid-bolnici u Batajnici, i otišao u slavu, pridruživši se nebeskom stroju saboraca sa Košara, Paštrika, Šare...

- Albert je bio ruski gorostas koji je prešao hiljade kilometara da bi postao novi srpski Obilić - seća se s tugom general Vladimir Lazarević, ratni komandant Prištinskog korpusa.

- Došao je spreman da svoj život da za Srbiju, koja je postala njegova druga otadžbina. Kada je došao u komandu Prištinskog korpusa, zahtevao je da ga rasporedimo tamo gde je najteže.

Izvanredno obučeni snajperista upućen je u 549. motorizovanu brigadu, posle rata odlikovanu Ordenom narodnog heroja za junačku odbranu graničnog pojasa Srbije prema Albaniji. Andijev se borio na celom frontu od oko 90 kilometara, od karaule "Mitar Vojinović", u oblasti Đakovice, do tromeđe sa Makedonijom i još 60 kilometara državne granice prema Makedoniji.

- On je bio junak herojske brigade koja je skovala izreku: "Nema nazad, nazad je Srbija!" - potresen je general Lazarević.

- Oni su zaustavili sve napade u kojima su učestvovali albanska vojska, teroristi s Kosmeta, Atlantska brigada, sastavljena od Albanaca, koju je poslao Vašington, instruktori NATO, plaćenici i ko zna ko još... Naš Rus Srbin bio je uvek tamo gde je najteže.

Andijev je često govorio da čovek ne može da izbegne smrt, ali da ona ne sme da bude uzaludna:

- Za mene nije nikada nije bilo pitanje da li ću umreti, već da li ću ispuniti zadatak, da neprijatelja nema iza mojih leđa, a da onog ispred sebe onesposobim za borbu. Smrt nije razlog da se zadatak ne izvrši.

Ni kada je 5. maja 1999, u okršaju sa teroristima kod Suve Reke, pogođen u oko, Andijev se nije predavao. O tom danu govorio je: "Snajper sam prebacio na drugo rame, jezikom sam obrisao nišan od krvi i nastavio da pucam".

- Nije mu stradalo samo oko, pogođen je i u ruku, a čim je došao sebi u bolnici u

Prištini, hteo je da se vrati u jedinicu, pa smo morali da ga prebacimo na VMA u Beograd - seća se general Lazarević.

- Čim je zalečen, vratio se u brigadu, u vatru najteže, prelomne, bitke na Paštriku, kada su neprijatelji uložili sve snage da slome odbranu Srbije i omoguće kopnenu invaziju NATO. Nisu uspeli zahvaljujući ljudima kao što je bio Albert Andijev, a takvih je bilo mnogo u herojskoj 549. brigadi. Zato je došlo do situacije nezabeležene u istoriji ratovanja, da Amerika šalje svoju stratešku avijaciju, koja je spržila ceo Paštrik, ali nije pobedila nekoliko stotina srpskih boraca. Među njima se isticao naš Rus Srbin, naš Obilić Andijev, koji je sinu Lazaru ostavio zavet: "Ne smeš da voliš Rusiju više od Srbije i ne smeš da voliš Srbiju više nego Rusiju. Moraš da ih voliš podjednako!"

Ni narod, ni vitezovi ne izmišljaju ratove, govorio je Andijev:

- Ratovanje izmišljaju oni koji o ratovanju nemaju pojma i koji nijednom nisu osetili kako je to izgubiti sina, ćerku, familiju, prijatelje...