IGUMAN SAVA JANJIĆ ZA NJUJORK TAJMS: Ne planiram da odem odavde

Izvan tišine Visokih Dečana, manastira koji još čuvaju NATO snage više od dve decenije nakon što su ratovi na Balkanu okončani, i dalje se neprestano čuje buka od onoga što otac Sava naziva “bezumnim nacionalizmom”, upućena njemu sa svih strana, piše "Njujork tajms".

“To bi mogao da bude znak da ne grešim, da nisam na strani loših. Sada me napadaju ekstremisti sa svih strana”, priča za američki list 56-godišnji iguman.

Otac Sava, opisan u tekstu kao dugogodišnji kritičar šovinizma i sin Srbina i Hrvatice, stekao je nekoliko prijatelja, ali i mnogo onih koji ga kritikuju na Kosovu koje je izronilo iz haosa i rata devedesetih.

Kako piše NYT, najveći izazov sa kojim se sada suočava predstavljaju etnički Albanci koji čine više od 90 odsto kosovskog stanovništva i koji su pretnjama i povremenim nasiljem, kako se navodi, očistili obližnji grad Dečani od male srpske zajednice tokom protekle dve decenije.

"Srž tog problema danas je zemljište, tačka oko koje su se zajednice u ovom regionu sporile generacijama unazad. Duga pravna bitka u kakvu se manastir oca Save upustio da vrati crkvenu zemlju konfiskovanu posle Drugog svetskog rata zakomplikovala se i nakon što su albanski nacionalisti počeli da se grabe oko zemlje, odgovarajući tako na namere Srba da povrate kontrolu nad Kosovom, koje je proglasilo nezavisnost 2008. godine", piše njujorški list.

Uprkos tvdnjama lokalnog stanovništva da su “monasi jako moćni”, u stvarnosti, mnogo moćniji na ovom brdovitom delu Kosova je Ramuš Haradinaj, nekadašnji komandant OVK, koje NYT opisuje kao "gerilske jedinice koje su se borile protiv srpskih snaga".

Gradonačelnik Baškim Ramosaj, Haradinajev saveznik, odbio je da manastiru vrati zemljište, odbacujući presudu Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine da teritorija koju je otac Sava tražio mora da bude vraćena.

Gradonačelnik, koji je odbio i da govori za Njujork tajms, izjavio je za lokalne medije da bi radije otišao u zatvor nego sproveo tu presudu i predao zemljište.

Dok Albanci koji su se sklanjali u manastir tokom rata prećutno podržavaju monahe, njihove političke vođe spor oko zemlje često vide kao “nastavak njihovog rata protiv Srba, kao da smo Miloševićevi naslednici, a mi to nismo”, kaže Sava Janjić.

Presuda kojom se potvrđuje pravo manastira na zemlju, dodaje on, “nije bila Miloševićeva odluka, nego odluka najvišeg kosovskog suda”.

Otac Sava, žaleći se da su prištinski mediji redovno „klevetali“ crkvu, odbacio je kao „očitu laž“ optužbe da su srpski sveštenici na Kosovu podržali krvoproliće, optužujući albanske političare da „prodaju jeftine nacionalističke priče iz izbornih razloga“.

Pripadnici različitih etničkih zajednica, rekao je on, često se srećno mešaju van Kosova i Metohije, ali „ovde ne mogu normalno da žive jer moraju da uđu u nacionalističke paradigme i trebalo bi da se ponašaju onako kako bi trebalo da se ponašaju pravi Srbi ili pravi Albanci“.

To, kaže, „nije prirodno i ljudi bi trebalo da žive zajedno bez obzira na njihove razlike.

U slučaju manastirskog zemljišta, upozorio je nedavno američki ambasador Filip Kosnet da „nije reč o etničkoj pripadnosti, politici ili religiji, nego o imovinskom pravu i poštovanju zakona“, navodi njujorški dnevnik.

„Ovaj neuspeh u pridržavanju vladavine zakona, prolongiran tokom godina od strane nekoliko različitih kosovskih vlada, dovodi u pitanje posvećenost Kosova jednakoj pravdi“, rekao je tad Kosnet, kako podseća NYT.

Otac Sava je odbio da kaže da li prihvata nezavisnost tzv. Kosova, ali, iako je državljanin Srbije, nosi ličnu kartu koju je izdala vlada u Prištini, što srpski nacionalisti navode kao dokaz izdaje, navodi njujorški list.

Iguman, ipak, kaže da je njegov manastir preživeo vekove turske vladavine, okupacije Italijana i Nemaca tokom Drugog svetskog rata i etničkog krvoprolića 1990. godina, i da će nastaviti da odoleva.

„Kad bi ovi zidovi mogli da govorie, pričali bi vam o mnogo turbulentnijim vremenima od ovih“, kaže, pokazujući na srednjovekovne freske koje ukrašavaju crkvu.

„Uopšte ne planiram da odem, sve dok sam na ovom svetu. Ovo je moj dom", poručuje iguman manastira Visoki Dečani.