NOVI SJAJ SRPSKE SVETE GORE: Projekat od nacionalne važnosti u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, koja postaje duhovna i prirodna oaza

- Ideja je da ovo područje postane prirodna oaza i značajno turističko područje, što će u privrednom i turističkom smislu biti prekretnica za čitav ovaj deo zapadne Srbije - rekla je predsednica Vlade.

ARHEOLOGE je ova najava veoma obradovala jer očekuju da će revitalizacija obuhvatiti i prva sistematska istraživanja takozvane Srpske Svete Gore u klisuri Zapadne Morave.

- Ovčarsko-kablarska klisura je veoma značajna za nas, jer u njoj ima tragova prednemanjićkih naseobina Srba iz 10. veka - kaže arheolog dr Dejan Radičević, docent na Filozofskom fakuletetu u Beogradu. - Ti tragovi su pronađeni u dve tvrđave, onoj čija se kula i danas vidi kraj manastira Uspenje, na ulazu u klisuru iz Čačka, a druga je bila na mestu današnje crkve Ilinje, na bregu uzvodno od Ovčar banje. Oba utvrđenja su višeslojna, korišćena su u rimsko i u vizantijsko doba, a zatim i u doba srpske srednjovekovne države, što govori o značaju predela koji su štitile, ali on nije istražen. Mnoštvo manastira u klisuri doneo joj je ime Srpska Sveta Gora, ali mi o njihovoj daljoj prošlosti ne znamo gotovo ništa, jer nisu istraženi.

Na desnoj obali Zapadne Morave su manastiri Vavedenje, Vaznesenje, Preobraženje, Sveta Trojica, Sretenje i pećinska kapela Kađenica, a na levoj Blagoveštenje, Ilinje, Jovanje, Nikolje, Uspenje, kao i Savina voda, crkvica u srednjovekovnoj isposnici. Arheolog dr Dejan Bulić, tokom radova na crkvi Ilinje, koju je narod smatrao manastirom zbog ostataka starih zidina, otkrio je da tu nije bila bogomolja.

- Ilinje je podignuto na ostacima tvrđave u kojoj sam uočio tragove Srba iz 10. veka, ali ne samo vojne posade, već i civilnog života - kaže dr Bulić. - Vuk Karadžić je zabeležio da su pod manastirom Blagoveštenje postojali ostaci mosta koji je ovčarsku obalu spajao sa kablarskom. Taj most je bio deo puta ka Požegi, koji su pominjali i drugi putopisci, a o njemu svedoče i rimske stele u selima u okolini klisure.

NAJSTARIJI sačuvani pisani podaci o manastirima potiču iz turskih deftera i arheolozi kažu da samo iskopavanja mogu da nam daju tačne podatke, a na taj zaključak upućuje i crkveno predanje.

"Krajolik svojom lepotom i divljom prirodom podseća na Svetu Goru Atosku čiji su kaluđeri, pobegavši prilikom katalonske najezde početkom 14. veka, osnovali mnoge manastire po Balkanu", zapisao je arhimandrit prof. dr Jovan Radosavljević. "Podigavši manastire u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, svetogorski monasi joj nadenuše ime Nova ili Mala Srpska Sveta Gora."

Da su ljudi oduvek živeli i uživali na prostoru današnje Ovčar banje pokazali su i nalazi tokom radova na izgradnji pruge i hidrocentrale u klisuri, kada su pronađeni ostaci rimskih kupatila. Osmanski putopisac Evlija Čelebija ostavio je i svedočanstvo iz 1662. da su izvori mineralne vode korišćeni i kasnije:

"U planinama bogatim drvećem nalaze se kupke sela Banje. Još u doba kraljeva (Nemanjića) na ovoj lekovitoj vodi podignute su veličanstvene visoke kupole, veliki bazeni, mnogobrojni hladnjaci, gostoprimnice i svlačionice. Tu se godišnje u doba lubenica sakupi četrdeset do pedeset hiljada duša, održavaju se panađuri i trguje se", zapisao je Čelebija.

Ovčarsko-kablarska klisura fascinirala je i legendarnog putopisca Feliksa Kanica u junu 1850. godine: "I Srbija ima svoj Monferato i svoj Atos... U dubokoj klisuri između Kablara i Ovčara leže na obe obale reke po četiri manastira, sa svojim pričama o nekadašnjim čudima..."

MONASI I USTANICI

NEPRISTUPAČNOST manastira Ovčarsko-kablarske klisure bila je pogodna da se u njima osnuju prepisivačke škole koje su očuvale srpsku pismenost. Oni su bili i skloništa za hajduke, ustanike i ljude u zbegu. Nemci su u septembru 1941. bombardovali Srpsku Svetu Goru, a zatim su doveli Bugare koji su prebijali i ubijali monahe. Tokom Drugog svetskog rata u manastiru Blagoveštenje je boravio bolesni iskušenik Gojko Stojčević, budući patrijarh srpski Pavle, koji je ovde umalo stradao u bugarskom pogromu.