TREĆINA ĆATA RADI OD KUĆE: U epidemiji veliki broj zaposlenih u državnoj upravi kancelariju zamenio dnevnom sobom
TREĆINA zaposlenih službenika u državnoj upravi poslednjih meseci radi od kuće.
Foto Z. Jovanović
To pokazuje evidencija Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, što znači da je u Srbiji gotovo 150.000 činovnika kancelariju zamenilo dnevnom sobom. To su službenici koji rade u delu javnog sektora, izuzimajući državna i lokalna preduzeća i administraciju koja o tome sama donosi odluku.
Vrlo brzo po proglašenju epidemije generalni sekretarijat Vlade Srbije doneo je instrukcije o organizaciji radnih procesa u organima državne uprave i vladinim službama. Njima je omogućena primena mera zaštite od zaraze, uključujući i rad od kuće.
U vreme vanrednog stanja je i svim lokalnim samoupravama prosleđena ista instrukcija, doduše kao smernica za postupanje.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, smatra da je zbog ovakve situacije sve otežano i usporeno.
- Za svaki posao koji se ranije radio za tri dana, sada je potrebno 25, nešto što ste završavali za mesec, danas vam treba tri - kaže ona.
- Morali su sve malo bolje da organizuju, a ne da se prave zagušenja zbog kojih najviše trpe građani. Niko, recimo, nije mislio na starije sugrađane koji nisu digitalno obrazovani i ne mogu da komuniciraju samo mejlom. A, danas više ne možete ništa uraditi direktno.
OPŠTINARI SE SAMI ORGANIZUJU
BROJ zaposlenih u administraciji opština i gradova u Srbiji koji svoje obaveze izvršavaju od kuće je zamagljen, a nema čak ni procena. Jedinice lokalne samouprave su samostalne u organizaciji rada i nemaju obavezu da o tome izveštavaju Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.
Inače ovaj način angažovanja zaposlenih je zasad omogućen kroz Zakon o radu, i to članove 42 i 50, samo kao vrsta ugovora o radu i kao povremeno obavljanje poslova od kuće, uz saglasnost zaposlenog i poslodavca. Pitanje je, međutim, koliko je rad od kuće nadoknađen boljom organizacijom usluga i koliko tu trpe građani, odnosno servis koji treba da bude na usluzi stanovnicima. Zato je bitno razrešiti pitanje kvaliteta usluga i organizacije posla i onoga što građani dobijaju.
Ni naši susedi Hrvati nisu se baš najbolje snašli u ovoj oblasti. Prema sadašnjim procenama, predlog novog zakona o radu trebalo bi da se nađe u parlamentarnoj proceduri tek u prvoj polovini 2022. godine.
I dok tamošnji sindikalci smatraju da nema razloga za žurbu, budući da postojeći zakon propisuje uslove rada na izdvojenom mestu u hrvatskom udruženju poslodavaca nisu zadovoljni i traže zakonsko preciziranje obavljanje posla.