KORONA I ZDRAVIMA UNIŠTAVA ARTERIJE: Zabrinjavajuće posledice kovida na cerebrovaskularni sistem
KOD čak trećine obolelih, kovid 19 izaziva i teška neurološka stanja - zapaljenja mozga i moždane udare, a toga nisu pošteđeni ni mladi, koji su do infekcije virusom korona bili zdravi ljudi.
Foto D. Milovanović
Ono što je lekare takođe iznenadilo jeste i pojava tromboza arterija, koje su inače veoma retke, a sad su registrovane kod velikog broja pacijenata sa kovid infekcijom, uglavnom muškaraca starosti od 45 do 60 godina, koji su dotada imali zdrave krvne sudove.
Do ovih zaključaka došli su lekari kliničari, koji zbrinjavaju obolele od kovida od samog početka epidemije u Srbiji. Tek treba da se ustanovi zašto je u okolnostima pandemije došlo do drastičnog zaokreta u patologiji, pa su arterijske tromboze sada češće od venskih, koje u vanepidemijskim uslovima čine čak 99,9 odsto ove patologije.
Prateći ova saznanja, kao i kapacitete neuroloških službi van kovid-sistema, Društvo neurologa Srbije napravilo je registar za prijavljivanje svih pacijenata sa kovid infekcijom koji su imali prateću neurološku fenomenologiju.
Studija koju je uradilo Društvo neurologa, uključujući sve neurološke ustanove u zemlji, najvišeg, tercijarnog ranga, prema rečima profesora dr Ranka Raičevića, predsednika Društva, ilustruje sve teškoće, kompleksnost, rizike i opasnosti kod zbrinjavanja neuroloških pacijenata u uslovima pandemije.
- U istraživanju koje obuhvata podatke iz prvih sedam meseci epidemije, imali smo potvrđenih 70 moždanih udara udruženih sa kovid infekcijom, 10 pacijenata sa znacima upale mozga i moždanih ovojnica, 14 pacijenata sa novonastalim epileptičnim napadima, dok su gubitak mirisa i ukusa bili prisutni kod 30 pacijenata, a encefalopatija i psihijatrijski simptomi kod gotovo 40 pacijenata - kaže dr Raičević, za "Novosti".
- Govorim samo o neurološkim pacijentima sa potvrđenom kovid infekcijom koji su spadali u kategoriju neodložnog zbrinjavanja. Broj pacijenata sa neurološkom fenomenologijom u sklopu kovid infekcije, a koji nisu zahtevali neodložno životno spasavajuće zbrinjavanje, prevazilazio je 30 odsto obolelih od kovida.
Zbog ovolike učestalosti neurološke patologije, deo Bolnice "Sveti Sava" morao je biti uveden u kovid-sistem.
- Ubrzo je registrovan povećan broj mlađih pacijenata sa moždanim udarom, kako u vezi sa kovid infekcijom, tako i vezano za produženi postkovid sindrom - objašnjava prof. Raičević.
- Tu je centralni događaj svakako uticaj infekcije na koagulaciju sa podsticanjem trombogeneze i velikih i malih krvnih sudova. Dodatni pogoršavajući uticaji bili su prisutni kod osoba sa postojećim oboljenjima kao što su gojaznost, hipertenzija, šećerna bolest, trombofilije... Međutim, jasno je uočen trend razvoja tromboze arterija i kod pacijenata bez značajnih udruženja oboljenja i poremećaja, i u mlađem životnom dobu.
Sa izuzetkom nekoliko najvećih, u svim ostalim neurološkim centrima su zbog epidemioloških mera smanjeni kapaciteti. U periodu od sedam meseci, koji je analiziralo Društvo neurologa, u tercijarnim ustanovama pregledano je više od 30.000, a bolnički je lečeno više od 3.000 pacijenata sa najtežim neurološkim stanjima.
PRATIĆE PACIJENTE DVE GODINE
SAZNANjA do kojih se došlo o povezanosti kovida 19 i teških neuroloških stanja podstakla su planiranje i započinjanje novog istraživanja koje će pratiti sve posledice kovid-infekcije na najznačajnija neurološka oboljenja.
- Pratićemo to sledeće dve godine - kaže prof. Ranko Raičević. - To je pokušaj da bolje razumemo nastanak i razvoj neuroloških poremećaja u vezi sa kovid-infekcijom i njenim posledicama.
Tako je Bolnica "Sveti Sava" zbrinula više od 1.200 pacijenata i to je jedina ustanova koja nije imala pad broj hospitalizacija.
- Klinika za neurologiju VMA lečila je oko 400 pacijenata sa cerebrovaskularnim oboljenjima, još 200 sa drugim teškim neurološkim stanjima, ali je zbog redukovanih kapaciteta, poštovanja mera i upućivanja srednjeg kadra u kovid-bolnicu u VMC "Karaburma", imala pad hospitalizacija za 30 procenata, ali bez pada hospitalizacija za najteža neurološka stanja - objašnjava prof. Raičević. Dr Ranko Raičević, Foto Arhiva
Klinika za neurologiju UKCS je, kaže, težište zbrinjavanja usmerila na Odeljenje urgentne neurologije koje u kategoriji zbrinjavanja najtežih neuroloških oboljenja nije imalo pad obima posla u odnosu na prethodnu godinu. Klinika za neurologiju KC Niš je bolnički lečila 412 bolesnika, iako je veći deo ovog perioda bila dislocirana u Vojnu bolnici Niš. Klinika za neurologiju KCV je lečila oko 600 pacijenata, a Klinika za neurologiju KC Kragujevac gotovo 300 pacijenata.
- Ogroman napor neuroloških službi svih ustanova bio je, pre svega, da se napravi pravovremena dijagnostička obrada, razlikovanje neurološkog oboljenja i moguće kovid-infekcije, kako bi se sprečilo širenje zaraze u neurološkim odeljenjima, što bi razmere morbiditeta i mortaliteta učinile dramatičnim - kaže dr Raičević.
To je dodatno redukovalo broj raspoloživih postelja za više od 60 procenata u odnosu na stanje pre epidemije.