DR MITROVIĆ OTKRIVA: Muči vas bol u želucu, pojačano vam opada kosa, imate perut... Evo o čemu se radi!

Ovo su sigurni znaci da ste psihički opterećeni. Što vas ove tegobe duže muče, a manje ste ih svesni, veća je verovatnoća da se razvije neko oboljenje.

Profesor dr Predrag Mitrović, kardiolog Urgentnog centra Univerzitetskog kliničkog centra Srbije za "Novosti", kaže da psihološko stanje direktno utiče na svaki organski sistem tela:

- Na stres prvo reaguje naš nervni sistem, zatim žlezde i na kraju imunološki sistem.

Stresni događaji narušavaju unutrašnju ravnotežu organizma, ali se raznim mehanizmima kompenzacije ravnoteža ponovo uspostavlja. Problem je u tome što ti mehanizmi kompenzacije nisu bezgranični. Kada smo izloženi stresu dolazi do pojave pojačanog lučenja hormona, a zatim se odbrambene sposobnosti organizma smanjuju i opada imunitet. Samim tim dolazi do pojave mnogih poremećaja i oboljenja.

Utiče li stres na to da se trajno oboli od hipertenzije?

- Nervoza, bez obzira na to da li se javlja zbog straha ili agresivnosti, ili zbog situacija koje su izazvane nekim drugim osećanjima, u našem organizmu pokreće složene fiziološke mehanizme. Uticaj povećane aktivnosti simpatikusa i lučenja hormona kortizola i adrenalina najčešće prvo dovodi do ubrzanog srčanog rada koji direktno dovodi do povišenja krvnog pritiska. Pored ubrzanog srčanog rada i ubrzano grčenje komora povišava krvni pritisak. Naime, komore našeg srce ne čekaju da se napune, već se grče dok krv još ide kroz njih, što povećava krvni pritisak. Pojava povišenog krvnog pritiska odmah dovodi i do poremećaja u metabolizmu soli i natrijuma, što dodatno remeti regulisanje njihovog nivoa u organizmu, oni se nagomilavaju i dovode dodatno do povišenja krvnog pritiska. Dakle, hronično stanje stresa bilo koje vrste može trajno da poremeti vrednosti krvnog pritiska.

Može li psiha i da "obori" pritisak?

- Može. Do toga dolazi pre svega zbog sporijeg disanja koje se javlja kod anksioznih osoba.

Tada se unosi manje kiseonika, a izdiše veći procenat ugljen-dioksida što dovodi do širenja krvnih sudova i sniženja krvnog pritiska.

Stres često pogađa i organe za varenje, zašto?

- Stres deluje na deo mozga, tačnije hipotalamus, koji preko svojih posrednika šalje poruke žlezdi hipofizi, koja tad ubrzano proizvodi hormone koji pojačavaju rad drugih endokrinih žlezda. Aktiviranjem hipofize i nadbubrežne žlezde pojačano se proizvode hormoni stresa, kortizol i adrenalin, dok se pokretanjem hipofize i štitne žlezde pojačano stvaraju tiroidni hormoni. Povećana količina hormona u krvi nepovoljno utiče i na funkciju organa za varenje. Posledice takvog poremećaja ravnoteže mogu da budu pojačano lučenje kiseline, mučnina i želudačne tegobe, proliv i zatvor... Nije retko da se na nervnoj bazi osim gastritisa javi i čir na želucu, vraćanje hrane iz želuca, nervoza debelog creva, pa sve do pojave tumora.

Da li panični napad može da bude fatalan?

- Panični napad je iznenadni osećaj veoma jakog straha ili izrazite neprijatnosti i nelagode koji se najčešće opisuje kao osećaj da će se nešto strašno dogoditi. Ovi napadi traju kratko ali se ima osećaj da traju čitavu večnost. Tokom napada panike javljaju se nedostatak vazduha, ubrzan srčani rad, vrtoglavica, nesvestica, preznojavanje...

Najčešće, samo neki od navedenih simptoma. Mehanizam dejstva paničnog napada je isti kao i kod akutnog ili hroničnog stresa. Dakle, dolazi do lučenja hormona stresa koji dalje prouzrokuju iste mehanizme kao i kod stresa, pa i otežano disanje praćeno osećajem gušenja, odnosno nedostatkom vazduha, uz ubrzani srčani rad. Hronična, stalna izloženost paničnim napadima može dovesti do trajnih oštećenja organa za disanje pa je neophodno udruženo lečenje više lekara, gde su uključeni i psiholozi.

Zašto se mnogi ljudi češu na nervnoj bazi?

- Svrab kože na nervnoj bazi može da bude posledica anksioznosti, a može da bude i povezan sa problemima sa kožom od kojih se anksioznost stvara. Anksioznost izaziva jak stres, a već smo rekli da stres ima štetno dejstvo na organe. Pošto je koža najveći organ ljudskog organizma, poznato je da anksioznost može da dovede do osipa i osećaja svraba, koji je često praćen i drugim simptomima. Najčešće se javlja koprivnjača usled stresa, kožni osip od znoja... Uz navedeno, neophodno je reći i da anksioznost može da aktivira kožna oboljenja koja već neko ima, kao što je ekcem, herpes, psorijaza...

Koji manje specifični simptomi mogu da se jave na psihičkoj osnovi?

- To je mnoštvo simptoma, poput smanjenog libida, nesanice, gubitka kose, stalnih glavobolja, slabe koncentracije, česte prehlade, povećanja telesne težine...